Православни вјерници прослављају Бадњи дан

На Бадњи дан православци одлазе у шуму по храстово дрво - бадњак које се увече пали на кућном огњишту, као симбол свјетлости и топлоте која грије и зближава укућане.

Патос куће посипа се сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Христ. Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се помире и опросте увреде.

Бадњи дан је добио назив по бадњаку који се на тај дан сијече и пали. Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један послије другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.

Бадњи дан је посљедњи дан Божићног поста, а дан који му претходи је Туциндан. Обичаје око Бадњег дана Срби су наслиједили од својих предака и још их поштују. За бадњак се сијече грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво. Спасоје Васиљев бадњак везује за словенско божанство Световида.

У зору, кад запуцају прангије, домаћин креће по бадњак

Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта. Ложење бадњака је у вези са огњем и огњиштем. Ложење бадњака је средишњи елемент симболике рађања новог сунца, јер је и Бадњи дан одмах послије краткодневнице. Млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а прегршти варница бацане у небо су најављивале много рода и приноса.

Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак сијеку искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, прије изласка сунца. Зависно од крајева, бирани су различити бадњаци. У источној Србији биран је цер; на западу, зависно од краја, су то храст или буква; у смедревским селима се не сијече дрво за бадњак, већ грана храста. Број бадњака такође варира зависно од краја. Негдје се сијече један бадњак, негдје два или три а понегдје и девет, а негдје онолико бадњака колико има мушкараца у кући.

Бадњаку се прво назове добро јутро

Прије сјечења дрвету се назове “Добро јутро”, честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а у неким крајевима му се дарује колач посебно умијешен за ту прилику. Дрво се не смије додирнути голим рукама, па човјек који га сјече навлачи рукавице.

Дрво се увијек засијецало са источне стране јер је требало да падне на исток. Онај ко је сјекао бадњак, трудио се „да се дрво не мучи” тј. да се обори из једног ударца или највише са три. Ако дрво не падне ни послије трећег ударца, мора се кидати рукама јер више удараца није дозвољено.

Магична моћ првог ивера, лијечи болесне

Првом иверу који се одваја од бадњака приписује се магична моћ. Пазило се да овај ивер не падне на земљу, па је са ониме ко сјече бадњак ишао још један мушкарац да ухвата први ивер. Стављањем првог ивера од бадњака у карлицу вјеровало се да ће помоћи да се у њој скупља кајмак дебео као ивер, или, ако се стави на кошнице онда нико неће моћи пчелама да науди, а вјеровало се и у љековитост воде у којој је први ивер потопљен па су је оболели пили ради оздрављења. Негдје, опет, тај ивер стављају у кошарник да живина буде увијек на окупу, а негдје под квасац са жељом да у кући све расте као квасац. Када се домаћин врати из шуме и донесе бадњак, ослони их на кућни зид па тек с првим мраком га уноси у кућу и ставља на огњиште.

Кад донесе бадњак, домаћин онда спрема печеницу која се коље или утуче на Туциндан. Обично је то прасе, ријетко јагње јер их у вријеме Божића нема, а понегдје ћурка или гуска.

Народна вјеровања и обичаји

- На Бадњи дан ништа се не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи назад, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић.

- На Бадњи дан увече се стока поспе сољу, житом и пројом да се сачува од чини.

- Ако на Бадњи дан буде облачно, биће родна година.

- Ако се на Бадњи дан накупи доста пепела на бадњаку који гори на огњишту, вјерује се да ће зима бити јака са доста снега.

- Ако варнице из бадњака искачу саме иако нико не дира ватру, вјерује се да ће бити доста меда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.