Правопис изборни предмет студентима српског језика

Уколико не изаберу ортографију студенти српског језика и књижевности би, судећи према силабусу овог предмета, могли бити ускраћени за детаљније изучавање писања великог и малог слова, ијекавски књижевни изговор, промјену гласа Л у О, састављено и растављено писање ријечи, интерпункцију и друге кључне ствари из правописа.

"Десио се велики промашај приликом прављења наставног плана и програма. Направљен је превид на рачун ортографије и убачени су други предмети за које је сматрано да су важнији од ње, али то се показало као бумеранг", рекао нам је Драгољуб Козомара, професор на Филолошком факултету.

Сматра да би ортографија требало да буде уврштена међу обавезне предмете и да се изучава на првим годинама студија.

Мијана Кубурић-Мацура, шеф Катедре за српски језик и књижевност, каже да би студенти свих факултета требало да се описмене до уписа на факултет.

"Српски језик се изучава и у основној и средњој школи па је логично да очекујемо да на факултет уписујемо писмене студенте, али то није случај", рекла је она.

Нагласила је да је било размишљања о томе да ортографија на Катедри за српски језик и књижевност буде изучавана као обавезан предмет, те да се српски језик као помоћни предмет уведе макар на, како каже, све наставничке смјерове на факултетима, ако не на све факултете.

"Све ово подразумијева дужи процес и није нешто што се може завршити преко ноћи јер то захтијева измјену плана и програма и поновно лиценцирање студијског програма", појаснила је Кубурић-Мацура.

Истакла је да и када се ортографија понуди као изборни предмет то не штети њеном статусу, те да је битно да она постоји.

Навела је да је ортографија регистрована на списку изборних предмета на Катедри за српски језик и књижевност, али да тренутно није понуђена студентима као један од изборних предмета, што ће наредне године свакако опет бити урађено.

"Студенти србистике имају прилику да савладају ортографију на другим језичким предметима, којих је 50 одсто на овом одсјеку", каже Кубурић-Мацура.

Мирјана Влајисављевић, редовни професор на Катедри за српски језик и књижевност Филолошког факултета, истакла је да професори на овом одсјеку очекују да студенти који уписују српски језик и књижевност долазе писмени.

"Знања и учења никад није доста, али ми већ на првим годинама студија имамо веома високе критеријуме приликом оцјењивања студената и ригорозни смо према правописним грешкама", казала је Влајисављевићева.

Она сматра да је неопходно увести српски језик на наставничке смјерове других факултета.

Александра Савић, предсједница Удружења лектора РС, казала је да се важност придаје неким другим предметима, а правописним и правоговорним предметима мало пажње.

"Кад студенти изађу с факултета, тај поступак покаже своје право лице и тада се види колика грешка је направљена што предмети попут ортографије имају такав статус", упозорила је Савићева.

Анђелика Томић, професор српског језика и књижевности и бивши студент Филолошког факултета, рекла је да често буде шокирана непознавањем правописних норми у свим сегментима друштва.

Она сматра да би ортографија требало да буде обавезан предмет на србистици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.