Поштаре са пензијом у РС дочекују 22 стогодишњака
Бањалука - Ријетки становници Републике Српске могу да се похвале са стотину љета, још су рјеђи они који са навршеним вијеком живота примају пензију, а таквих је 22 који сваког мјесеца пред својим домовима погледају поштаре.
Већина њих, иако у дубокој старости, радује се свакој новој исплати плодова свога или рада њихових супружника. Рад и залагање којим су стекли пензије и данас су им главне животне водиље, које предано преносе својим потомцима. На висину пензија најстарији пензионери у Српској нису се пожалили, бар тако нису пренијели њихови унуци. С обзиром на то да су слабог здравља, ријечи највремешнијих становника пренијели су нам њихови најближи.
Једна од најстаријих пензионерки у РС је Бањалучанка Ружица Кајтез која има 103 године. Рођена је у вихору Првог свјетског рата 1914. године у Дрвару, а ратних деведесетих година сахранила је сина којег је узео ратни вихор, када је и напустила огњиште и доселила се у Бањалуку. Данас живи управо од пензије, коју је зарадио њен муж.
- Бака Ружица је цијели живот била домаћица. Слога у кући била је темељ свега. Највећа радост су јој унуци и чукунунуче - испричала је унука Драгана Кајтез.
Додаје да је бака, иако у одмаклим годинама, још покретна, али је вид и слух издају сваког дана. Највећа јој је жеља да бар још једном оде у свој Дрвар.
Међу најстаријим становницима РС је и старина Радован Суџум (105) из Билеће. Рођен је далеке 1912. године у билећком селу Подосоје и тренутно је најстарији Херцеговац. Као дјечак преживио је Први свјетски рат, био учесник Другог, а на својој кожи осјетио је и недаће које је донио овај посљедњи рат.
Радио је у вуновлачарској радњи у Билећи, одакле је због повреде отишао у инвалидску пензију. У домаћинству старине Радована под једним кровом живе четири генерације Суџума.
- За све што смо створили у животу захвални смо дједу, који нас је увијек савјетовао да будемо поштени и вриједни, да радимо тако да се због својих поступака не стидимо - испричао је унук дједа Радована, Милан Суџум.
За дједа, који је преко леђа превалио бројне недаће, глад и немаштину у ратним годинама, каже да се ријетко у животу на нешто жалио.
- Дјед је као каплар у војсци у Нишу радио на изградњи споменика Незнаном јунаку на Авали у Београду, за шта је добио златну медаљу краља Петра Другог и повељу коју и данас чувамо уоквирену на зиду - испричао је Милан.
Стогодишњаци у РС настањени су и у Бањалуци, Приједору, Билећи.
Пензионери
Према подацима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање РС, најстарији пензионер са пребивалиштем у Херцеговини рођен је 1912. године, а исто годиште је и пензионер овог фонда који је настањен у Војводини у Србији. Међу корисницима федералног Завода за пензијско осигурање укупно је 32 стогодишњака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
