Побједа љубави, истине и живота
Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, побиједио смрт и свим људима од Адама и Еве до посљедњег човјека на земљи даровао вјечни живот. Због значаја овога празника, свака недјеља у току године посвећена је Васкрсу, односно представља мали Васкрс.
О посљедњим часовима Велике суботе, пред ускршње јутро, вјерници три пута обилазе око цркве. Послије сваког круга се заустављају пред затвореним вратима храма, а у цркви влада мрак. Сва свјетла и свијеће су погашене. То су посљедњи тренуци прије бљеска васкршње радости која је оличена у поздраву "Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!" Црквене двери се у поноћ отварају, звона звоне, а храм обасјава свјетлост. Васкршња зора је за вјернике оваплоћење догађаја описаних у јеванђељима: "А послије суботе, у свануће првог дана недјеље, дође Марија Магдалена и друга Марија да гледају гроб. И гле, земљотрес би велики, јер анђео господњи сиђе с неба, приступи, одвали камен и сеђаше на њему. А лик му је био као муња, а одијело његово бијело као снијег. Од страха пред њим уздрхташе стражари и посташе као мртви. Тада анђео проговори и рече женама: "Ви се не бојте јер знам наиме да тражите Исуса распетога. Нема га овдје. Јер васкрсе као што рече; дођите и видите мјесто гдје је лежао. И идите брзо и реците његовим ученицима да је васкрсао из мртвих, и гле, он иде пред вама у Галилеју, ондје ћете га видјети…"
Библијско предање казује да су у први дан недјеље, рано у зору, Марија Магдалена и још неколико жена пошле да благоугодним мирисом помажу тијело Христово. Када су пришле гробу, нису у њему нашле тијело Христово, већ су од анђела примиле вијест о Васкрсењу Господњем. Оне су одмах пожуриле да о томе извијесте његове ученике, а предање и црквено пјесништво саопштавају да се Христос, по свом Васкрсењу, прво јавио пресветој Богородици.
Христовом васкрсењу претходи Велики или Часни пост који траје седам недјеља. Посљедња недјеља поста назива се и Страсна седмица, а сви дани ове седмице називају се Великим због своје важности. На Велику сриједу Црква и вјерни народ се сјећају жене грешнице која је излила мирисно уље, односно миро, на ноге Спаситељеве, припремајући га за погреб. Велики четвртак, односно дан пред страдање Господа Исуса Христа, је дан посвећен "умивању" или прању ногу, односно дан на који је Господ установио свету тајну причешћа на Тајној вечери када је одржао опроштајну бесједу својим ученицима.
Велики петак је најтужнији дан у години јер слави спомен на Христово страдање. У петак увече је Исус Христос, распет на Голготи, предао дух свој Богу и црква се на вечерњем богослужењу сјећа скидања Његовог тијела с крста и погреба. Велика субота је дан када је Исус Христос погребен. Његово тијело су са крста скинули Јосиф и Никодим који су га, по старом јеврејском обичају, обавили платнима натопљеним мирисима и положили у нову камену гробницу. Првосвештеници и фарисеји су знали да је Христос прорекао сопствено васкрсење па су, из страха да апостоли не украду Господње тијело како би народу рекли да је устао из мртвих и васкрсао, од Понтија Пилата измолили војничку стражу коју су поставили крај запечаћеног гроба. На литургији која се овога дана служи касно поподне црква већ почиње претпразновати Васкрсење Христово, а свештеници након читања апостола мијењају тамне одоре свијетлим док се из јеванђеља чита о васкрсењу Христовом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
