Органи шанса за нови живот, закон препрека

Стручњаци истичу да један човјек који завешта органе може да спаси од пет до седам живота. Међутим, за разлику од земља у региону у РС нема институције која се бави завјештањем органа, а самим тим нема ни Јединственог регистра даваоца.

Онима који су суочени са тешком болешћу и чекају на трансплантацију органа, здрав орган једини је лијек, а законске регулативе, највеће препреке. Само са одласцима на дијализе у РС муку мучи 1.100 пацијената, а 20 одсто њих нема живог сродника који им може донирати орган. Овакви  пацијенти су кандидати за кадаверичну трансплантацију, односно једино рјешење за њих јесте да добију здрав орган онога ко је доживио мождану смрт.

- С обзиром на то да немамо могућност завјештања органа у случају мождане смрти, пацијенти који немају блиског сродника као живог донора, принуђени су да здрав бубрег "купе" у иностранству. Цијена трансплантације уз све неопходне процедуре кошта их око 50.000 евра - рекао је секретар Удружења дијализираних, трансплантираних и хроничних бубрежних болесника РС Александар Радун.

Још тежа ситуација је са пацијентима којима је потребна трансплантација неког другог органа. 

Када је прије готово деценију храбри отац Милан Видовић из Козарске Дубице одлучио да донира органе сина Слободана страдалог у саобраћајној несрећи, и тако спаси пет живота, сви су му упућивали ријечи поштовања и храбрили га.

Ни тада трансплантација органа са покојника није била могућа у РС, обавили су то, на инсистирање Видовића, љекари у Тузли, која је водећи центар за трансплантацију у БиХ. Слободан Видовић је тако постао први младић у БиХ, након рата, чији органи су донирани на инсистирање породице.

Прије четири дана, породица Миоч из Томиславграда, донијела је исту одлуку. Након што је њихова шестогодишња кћерка подлегла повредама задобијеним у саобраћајној несрећи, одлучили су да донирају органе.

Предсједник невладине организације (НВО) "Отворена мрежа"  Алмир Чехајић Батко истиче да су породице Видовић и Миоч ријетки примјери, те да се врло мало људи у БиХ одлучује да донира органе ближњих након њихове смрти.

- Тренутно имамо око 300 захтјева за кадаверичну трансплантацију, а органа нема. Људе треба едуковати о томе да је здрав орган лијек, а рок за донирање органа 48 сати након мождане смрти - рекао је Чехајић.

Додаје да се експлантација органа могућа једино у болницама у Сарајеву и Тузли, с обзиром на то да у ФБиХ постоји закон на основу којег је могуће донирање органа након смрти.

Једина могућност трансплантације у Српској, јесте трансплантација бубрега која се обавља са живог донора и ради се само у Универзитетском клиничком центру (УКЦ) РС у Бањалуци. Шеф тима за трансплантацију бубрега на УКЦ РС др Драган Ракановић истиче да јединствена листа чекања на овај захват не постоји.

- До сада смо обавили 23 трансплантације бубрега уназад пет година, а наредна трансплантација је већ у припреми - рекао је Ракановић.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС истичу да је оснивање координационог центра у плану и да ће тиме бити створени услови за формирање базе података о примаоцима људских органа.

- Након тога биће могуће формирати и јединствену листу чекања за трансплантацију органа - рекли су у Министарству.

Иностранство

Из Министарства здравља и социјалне заштите РС истичу да је лани у Србији обављена једна трансплантација коштане сржи и шест трансплантација матичних ћелија.

- Фонд здравственог осигурања је лани одобрио двије трансплантације у иностранству. За трансплантацију бубрега и панкреаса у Падови Фонд је издвојио 168.000 КМ, а за трансплантацију коштане сржи у Загребу 179.000 КМ - истакли су у Министарству.

Орган не могу донирати

Обољели од дијабетеса

Обољели од малигних болести

Обољели од неуролошких болести

Зависници од наркотика

Тешки срчани болесници

Тешки бубрежни болесници

HIV позитивне особе

Особе које имају хепатитис Б и Ц

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.