Ограничено суфинансирање школовања суфицитарног кадра

Он је нагласио да ће студенти који и даље буду жељели да студирају на овим студијским програмима моћи то да учине, али ће морати да плате партиципацију за упис, а да Влада и даље има обавезу да финансира бруто плате за наставни кадар на високошколским установама, што нису мала средства.

"С обзиром да се са појединих факултета пласирају различите неистине и да имамо отпор и неслагања на неким факултетима због одлуке Владе да више не суфинансирамо студенте на суфицитарним студијским програмима, морам да нагласим да нисмо укинули ниједан студијски програм, него смо одлучили да се из буџета Републике Српске не финансирају студенти на суфицитарним студијским програмима", рекао је Малешевић.

Према његовим ријечима, број дипломираних студената у области друштвених и хуманистичких наука је у порасту, док је на природним наукама у опадању, а управо кадар из ових области могу представљати покретачку снагу привредног и друштвеног развоја Српске.

Малешевић је додао да у наредној академској години Влада неће финансирати студенте који упишу прву годину првог циклуса студија на студијским програмима Географија, Екологија и заштита животне средине, Новинарство и комуникологија, Политикологија и Спорт на Универзитету у Бањалуци.

У наредној академској години, каже Малешевић, Влада неће финансирати студенте који упишу прву годину првог циклуса студија на студијским програмима Физичко васпитање, Вокално-инструментални, Музичко-педагошко теоријски, Новинарство и Географија на Универзитету Источно Сарајево.

Такође, студенти који упишу прву годину студија Високе медицинске школе у Приједору неће бити финансирани из Буџета Републике Српске.

"Смањен је број студената који се финансира из буџета и на студијским програмима из области права и економије, с обзиром на изражен суфицит ових занимања на тржишту рада", истакао је Малешевић.

Он је додао да корективним мјерама Министарство просвјете и културе и Влада Републике Српске континуирано дјелују с циљем смањења броја незапослених лица одређених звања/струка управо усаглашавањем уписне политике са потребама тржишта рада.

Малешевић је нагласио да је због тога на студијским програмима из области математике и физике, који су дефинисани као дефицитарни, а изводе се на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци и на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, повећан број студената у категорији буџет у односу на приједлог универзитета.

Малешевић је подсјетио да Република Српска годишње издваја за финансирање јавних високошколских установа 62 милиона марака, да се помоћ за дефицитарна занимања додјељује од академске 2008/09. године, те да је и ове године планирано 2.000.000 КМ за студентске стипендије.

Он је напоменуо да су школарине на јавним високошколским установама у Републици Српској најниже у региону и да се нису мијењале од 2007. године, као ни цијена исхране и смјештаја студената у студентским домовима.

Малешевић је додао да ресорно министарство и Влада Српске, осим трошкова школарине, суфинансирају и смјештај и исхрану студената у студентским домовима са износом од пет КМ дневно по студенту.

"Захваљујући томе, наши студенти имају далеко најниже трошкове исхране и смјештаја у домовима у региону, а годишње се издваја 4,3 милиона марака за ове намјене", каже Малешевић.

Према његовим ријечима, све то показује да ресорно министарство и Влада Српске истински воде рачуна да студентима осигурају што јефтиније услове студирања, а истовремено што квалитетније школовање.

"Међутим, морамо размишљати дугорочно и приликом креирања уписне политике водити се подацима са тржишта рада, јер само тако можемо повећати број запослених у Српској. У том смислу, неће нас поколебати неистине, отпори и неслагања на појединим факултетима, јер знамо да овакве мјере, ма колико тренутно изгледале ригорозне, морају дати добар резултат", поручио је Малешевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.