Од њиве до трпезе скупље и до 10 пута
Бањалука - Док стигне од њиве до трпезе, воће, поврће као и разни прозводи који настану прерадом у Републици Српској поскупе и до десет пута, због чега крајњи купци, нарочито у градовима, за ове намирнице издвајају пуно више новца него што би реално требало.
Економисти као разлог за овакве разлике у цијени наводе превише карика у ланцу дистрибуције и такозвани монопол понуђача.
"Немамо сељака који испоручује производе директном кориснику, него од њега купи добављач на велико, од кога узму мањи, код којих на крају долазе продавци на тржницама и маркетима, па док сви зараде цијена се значајно повећава. Друга ствар је то да имамо, назовимо то тако, монопол откупљивача, који се скупе у удружење, одреде једну цијену и држе се ње без обзира на то што ће на крају зарадити три пута на тој роби", казао је Милош Тодоровић, из Удружења економиста SWOT.
Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача и сточара РС, рекао је да пољопривредници, али и домаћинства, сносе посљедице неорганизованог тржишта, неконтролисаног увоза и неодговорних политичара.
"Имамо тотално неорганизовано тржиште, на којем ради ко шта хоће. Проблем је и што се најчешће не зна одакле је воће и поврће које једемо, колика је улазна, а колика излазна фактура, а и нашим политичарима пољопривреда је обично, умјесто на првом, на посљедњем мјесту, иако многи воде поријекло управо са села", казао је Усорац.
Према његовим ријечима, оваква ситуација је у свим пољопривредним гранама, тако да и воће и поврће, млијеко, пшеница, месо по неколико пута промијене цијену на путу од произвођача до потрошача.
"Можете узети било који производ, сада је на примјер пшеница у фокусу, од киле пшенице пекари могу направити два хљеба, који у продавници коштају три марке, а пшеницу обично плате 30 фенинга по килограму, значи да дигну цијену за десет пута и остваре еноромну зараду. Онда сваке године пријете како могу увести јефтинију пшеницу, али и када је увезу опет не смање цијену хљеба", истиче Усорац.
Како каже, оваква ситуација није наш патент, тако је и у земљама у окружењу.
"Хрватски мљекари имали су 60.000 произвођача до прије коју годину, сада их је остало свега 9.000, Мађарска је била позната у свијету по производњи хране, а сада тамо не можеш наћи ни мађарски сир ни вино него дански, француски, италијански. Све је то увезено из земаља старосједилаца ЕУ, које имају добре субвенције и подстицаје и тако у великој мјери гуше сељаке", навео је Усорац.
Из Покрета потрошача РС кажу да је ситуација таква да разни трговци, накупци и слично покупе сав кајмак.
"Овог тренутка у ланцу произвођач - трговац - купац, купац је дужан да плати све трошкове од почетка до краја, а произвођачи никада не успију да пласирају производ по цијени којом би били задовољни. Први и задњи у овој причи најгоре прођу, док они у средини покупе сав кајмак и то је тако. Баш због тога произвођачи и треба да се посвете пласману своје робе, да можда отворе неке велике продајне пунктове, да организују штандове на пијацама, гдје бисмо ми, обични грађани, могли да дођемо и купимо производ по цијени којом бисмо и они и ми били задовољни", истакао је Драгован Петровић, секретар Покрета потрошача РС.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
