Нова шанса за легализацију дивље градње

Градитељи илегалних објеката којих је, према процјенама, било око 80.000, имали су рок до краја 2016. године да озаконе градњу, а захтјев за легализацију поднесен је за око 70 одсто грађевина.

Влада Српске је ипак одлучила да још једном изађе у сусрет онима који нису на вријеме поднијели захтјев за легализацију и спаси их губитка имовине, а радну верзију новог закона, којим ће им то бити омогућено, припремило је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС. За разлику од претходних прописа, када су градитељи имали крајњи рок за подношење захтјева за легализацију, према радној верзији новог закона, тај рок није дефинисан. Међутим, за несавјесне власнике грађевина већих од 400 квадрата законодавац је предвидио казне у виду додатних накнада.

- Осим накнаде и ренте коју морају платити сви бесправни градитељи, а чију висину одређују општине и градови, власници објеката већих од 400 квадрата плаћаће и накнаду за легализацију, која износи 20 одсто од износа обрачунатог за ренту и накнаду - појаснили су у Министарству за просторно уређење.

Додају да је казна предвиђена и за власнике "дивљих" грађевина за које се у складу са Законом о уређењу простора и грађењу не обрачунавају накнада за уређење грађевинског земљишта и рента.

- У том случају инвеститор је дужан да плати и накнаду за легализацију, која износи десет одсто предрачунске вриједности објекта - појашњавају у Министарству и додају да вјерују да ће увођењем додатних накнада стати у крај несавјесним градитељима.

У општини Калиновик до краја 2016. године захтјев за легализацију поднесен је за 1,42 одсто нелегалних објеката.

- Пружање још једне могућности грађанима да озаконе своје куће је за сваку похвалу. Међутим, не вјерујем да ће сви на које се овај закон односи одмах похрлити да легализују објекте. Они који намјеравају продати кућу учиниће све да је легализују јер ће им се уложени новац на крају вратити. Међутим, тамо гдје нема интереса, нема ни захтјева за легализацију - рекла је начелница ове општине Милева Комленовић и додала да у овој општини има још стотинак "дивљих" грађевина.

Начелник општине Доњи Жабар Никола Ђокановић каже да је највише кућа изграђених на дивље у избјегличком насељу.

- Много је мјештана који имају вољу да легализују своје куће, али немају новца за то. Мислим да је лоша финансијска ситуација основни разлог зашто је захтјев за легализацију до краја 2016. године поднесен за свега пет одсто нелегалних грађевина - рекао је Ђокановић.

Међу локалним заједницама чији су становници испунили своју законску обавезу предњачи Бањалука, гдје је 97 одсто власника бесправно започетих или изграђених објеката поднијело захтјев за легализацију. Поред највећег града Српске, добро обављеним послом могу се похвалити и у Приједору и Мркоњић Граду.

Начелница општине Мркоњић Град Дивна Аничић каже да је општина низом олакшица покушала помоћи мјештанима да озаконе своје куће, али да је и даље много "дивљих" грађевина.

- Људски је дати још једну прилику, али би добро било одредити рок за подношење захтјева како несавјесни градитељи не би поново одуговлачили јер једног дана им се може десити да их пред кућом дочека багер - рекла је Аничићева и додала да никоме није у интересу да се куће руше. Она додаје да кривицу не треба да сносе само власници грађевина, већ и тадашња власт која им је дозволила да граде објекте мимо закона.

Докази

Нови закон предвиђа да органи општина и градова надлежни за послове легализације врше увид на лицу мјеста у року од 15 дана од дана подношења захтјева за легализацију.

- Након увида треба да обавијесте подносиоца захтјева у ком обиму је легализација могућа и које доказе треба да доставе накнадно - наведено је у радној верзији новог закона о легализацији бесправно изграђених објеката.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.