Насиље постаје животни стил младих

Анита Јанковић-Речевић 03.07.2018 11:50

Бањалука - Урушавање друштвених вриједности и лоша економска ситуација из године у годину утичу на раст малољетничке делинквенције, а само у Српској лани је 308 тинејџера без личне карте дошло у сукоб са законом, што је за око шест одсто више него годину раније.

Према подаци МУП-а РС објављеним у годишњем извјештају ове институције, 2016. године у Српској је 289 особа млађих од 18 година починило неко кривично дјело, а досије у полицији лани су себи обезбиједила 294 голобрада младића и 14 дјевојчица, који су починили 334 кривична дјела.

У криминал су највише огрезли млади у Бањалуци, гдје се 77 малољетника терети за неко кривично дјело, а у стопу их прате и вршњаци у Бијељини и Добоју, у којима су преступ починила 54, односно 49 тинејџера.

Малољетни делинквенти, према подацима полиције, највише воле да краду, а нису им стране ни туче, полно насиље, злоупотреба дроге и саобраћајни прекршаји.

- Током 2017. године малољетници у Српској починили су 247 кривичних дјела против имовине, 26 против живота и тијела, те по осам кривичних дјела злоупотребе опојне дроге и против полног интегритета. Младићи и дјевојчице починили су и девет кривичних дјела у саобраћају, те 36 осталих - стоји у извјештају МУП-а.

Највећи број малољетних извршилаца има између 16 и 18 година, односно њих 209, а сукоб са законом имало је и 85 лица од 14 до 16 година, док је њих 14 било млађе од 14 година.

Психолог Александар Милић истиче да је на овим просторима већ дуже вријеме присутан тренд раста малољетничке делинквенције, као посљедица недовољне примарне заштите када је ријеч о питању менталног здравља дјеце.

- Дјеца која огрезну у криминал углавном долазе из дисфункционалних породица из којих нису понијела лијепе васпитне навике. Проблем је што ми у РС лијечимо искључиво посљедице, а породицом се нико на бави. Немамо стручне службе које би уочиле такву дјецу и радиле с њима - рекао је Милић и додао да су лоше навике темељ за критично понашање, конфликте, дрогирање и криминалитет.

Истакао је да је посебно забрињавајуће што се у полицијским извјештајима све чешће могу прочитати и имена дјевојчица.

То показује да имамо пад породичних вриједности, морала и образовања. Ти трендови су и показатељ све већег пада економског стандарда, безнађа код младих, који не знају због чега се школују и шта ће када заврше школу - додао је Милић.