Највеће благо српског језика дар из Русије

Милијана Латиновић
Највеће благо српског језика дар из Русије

Бањалука - Најзначајнији и најљепши споменици српског језика, 166. лист Мирослављевог јеванђеља и Повеља бана Кулина, у четвртак ће бити представљени јавности у Народној скупштини РС.

Поводом обиљежавања Дана словенске писмености и културе, Светог Ћирила и Методија, биће уприличена и свечана академија. Дигитално издање оригиналног 166. листа Мирослављевог јеванђеља на поклон је добио предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић током прошлогодишње посјете Санкт Петербургу од управе Руске националне библиотеке. Аутентичну копију Повеље бана Кулина Српска је добила од представника Библиотеке Руске академије наука. Копије ова два документа 24. маја биће постављене у изложбеном простору парламента РС, а о њиховом значају за српски народ говориће професорица бањалучког Филолошког факултета Биљана Бабић.

Мирослављево јеванђеље најзначајнији је ћирилични споменик српске, односно српскословенске писмености из 12. вијека, а историчари умјетности сматрају га непроцјењивом реликвијом. УНЕСКО га је 2005. године уврстио у библиотеку “Памћење свијета”, међу 120 највреднијих добара људске цивилизације. Мирослављево јеванђење чува се у Народном музеју у Београду, а оригинални 166. лист налази се у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. 

Повеља бана Кулина, која је писана 1189. године, историјски је споменик од великог значаја у језичком, књижевном, правном и националном смислу за српски народ. Говори о односима Дубровачке Републике и средњовијековне Босне, а оригинал се налази у Библиотеци Руске академије наука у Санкт Петербургу, док су друга два примјерка у Хисторијском архиву у Дубровнику његови преписи.

Виши асистент на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци Данијел Дојчиновић истиче да је српски средњи вијек карактеристичан по употреби двају језика у зависности од околности, српскословенског, који се користио за књижевне и свештене потребе, и старосрпског, који се користио за свакодневну комуникацију.

- Значај Мирослављевог јеванђеља и Повеље бана Кулина је у томе што представљају древне споменике српског језика исписане ћирилицом, с тим што је Мирослављево јеванђеље писано књижевним, а Повеља бана Кулина народним језиком. Ови споменици најбоље илуструју употребу ова два језика на којима је почивала српска писменост - рекао је Дојчиновић.

Додаје да се често прави грешка и да се за Мирослављево јеванђеље каже да је то најстарији споменик српског језика, што оно није, јер су Темнићки натпис и Маријино јеванђеље, који такође садрже особине српских говора, старији за један или за више од једног вијека.

Дојчиновић каже да постоје двије главне линије опхођења према Мирослављевом јеванђељу и Повељи бана Кулина.

- Једна је научна, филолошка, која их види као представнике старе српске ћирилске писмености - књижевне и народне. А друга је политичка, која се руководи интересима страним науци, тако да споменици бивају дефинисани у складу с идеолошким претпоставкама групе која их описује - додао је Дојчиновић.  

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље настало је по наруџби хумског кнеза Мирослава, рођеног брата Стефана Немање.

Писано је на 360 страна формата 41,8џ28,4, а украшено је са 328 позлаћених илуминација. Састоји се од 181 листа увезаног у кожни повез, а писано је на пергаменту, на старословенском језику, ћирилицом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана