Најстарији студент гази седму деценију

nezavisne.com
Најстарији студент гази седму деценију

Бањалука, Источно Сарајево - Најстарији студент на јавним универзитетима у РС има 66 година и студира на Правном факултету у Источном Сарајеву, док је најстарији студент Универзитета у Бањалуци шездесеттрогодишњак, који је факултет уписао у академској 2012/13. години.

Према ријечима  стручњака, они су свијетао примјер и мотивација свим генерацијама да за учење никад није касно.

“Поред студента права који има 66 година, на Универзитету у Источном Сарајеву имамо и студента Богословског факултета који има 59 година”, казао је за “Независне” Стево Пашалић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву, те додао да је просјек студирања на овом универзитету 11 година.

У Универзитету у Бањалуци су казали да најстарији студент овог универзитета има 63 године.

“Овај студент је 1956. годиште и факултет је уписао академске 2012/13. године”, рекли су у Универзитету у Бањалуци.

Иван Шијаковић, професор социологије, казао је да је податак да најстарији студент има 66 година веома лијеп знак и лијепа вијест, како за образовање, тако и за општу културу.

“За образовање не да никад није касно, него је то, не само факултетско и универзитетско, него континуирано и стално образовање и допуњавање, пожељно”, сматра Шијаковић.

Навео је да се технологија брзо мијења, те да се мијењају друштвени односи, као и научна и технолошка знања, која стално долазе и пролазе, па их је, како каже, неопходно усавршавати.

Нагласио је да је то веома охрабрујуће и мотивишуће за све људе који се нису усудили да у годинама послије четрдесете или педесете ураде нешто по том питању.

Такође, истиче Шијаковић, то је добра вијест и за младе који су завршили неперспективне факултете без обзира на то да ли имају више од тридесет или четрдесет година да могу да се пребаце на неке друге факултете  и успјешно их заврше.

“Нашао сам прије неки дан податак гдје човјек има 90 година, ушао је у десету деценију, и завршио је седми факултет откако је отишао у пензију, значи за тих тридесетак година. Добра вијест је да се човјек посвјећује томе и то је охрабрење и мотивација за све генерације”, нагласио је Шијаковић.

Александар Милић, психолог из Бањалуке, рекао је да је “срећан онај ко жели знати”.

“Срећан је онај ко жели знати било шта - узгајати, садити, његовати дјецу, учити медицину, учити о свом здрављу, учити о техници, науци... Један дио људи нађе простор гдје ће стицати знање и гдје ће се осјећати задовољним, а тиме обогатити и свој емоционални и интелектуални живот”, истакао је Милић.

Казао је да су људи у потреби да буду активни, а не пасивни и да је природно тежити проактивности.

“Постоји један дио људи који тежи ка радохоличности уопште, ка интелектуалној, социјалној и образовној и радној и то је основа за оснажење. Један дио људи се усмјерева на одређене активности према потребама, жељама и наравно према склоностима и могућностима, тим прије тамо гдје имају могућности и склоности и на тај начин  доживљавају себе вреднијим”, наводи Милић.

Додао је да су људи у позним годинама понекад активнији него млади људи.

Зоран Васиљевић, продекан за наставу Правног факултета у Бањалуци, казао је да је ово свакако лијеп и позитиван примјер.

“Јако је лијепо да су људи и у тим годинама одлучни да желе проширити своје знање, а свакако да су они мотивација како људима својих година, тако и млађим генерацијама”,  рекао је Васиљевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана