На радном мјесту погинуло 10 радника
Бањалука - У првих шест мјесеци ове године у Српској је живот на радном мјесту изгубило десет радника, што је за 60 одсто више него у цијелој 2013. години.
Према подацима Републичке управе за инспекцијске послове, у том периоду тешко је повријеђено 25 радника, док је у несрећама на раду у 2013. години погинуло шест, а повријеђено 70 радника.
- Највише погинулих радило је у шумарству и дрвној индустрији. Узрок смрти најчешће је било то што нису предузете мјере заштите на раду у складу са законом - рекли су у Инспекторату РС. Према њиховим анализама, узроци тешких повреда које су радници задобили на радном мјесту су непажња у раду у 11 случајева, те непридржавање мјере заштите у складу са законом, због чега је повријеђено 14 радника. У Републичкој управи за инспекцијске послове наводе да су шумарство и дрвна индустрија најризичније дјелатности када су у питању повреде и страдања радника. Према њиховим подацима, као ризичне дјелатности слиједе грађевинарство и електропривреда, док се мањи број повреда на раду догоди у области хемијске и текстилне индустрије, те трговине.
Подсјећамо да се посљедња тешка несрећа на раду догодила прошлог уторка у Добоју, када је погинуо радник "Агромикса" Марко Панић (20). Њему је спирална мјешалица откинула ногу, а повреде које је задобио биле су смртоносне.
У Синдикату РС као главни узрок несрећа истичу недосљедност у примјени Закона о заштити на раду од стране послодаваца. Истакли су да је број настрадалих радника и већи од званичне статистике, јер постоје повреде радника који раде на црно и који се уопште не евидентирају.
- Скоро половина послодаваца из јавних и приватних области није усвојила акт о процјени ризика, што су, према закону о раду, обавезни. Тим актом се дефинишу сви ризици и прописује како заштитити раднике, што побољшава безбједност - казала је предсједник Синдиката Ранка Мишић.
Додала је да је други проблем то што приватне агенције које су овлашћене да израђују акте о процјени ризика у већини случајева то ураде тако да се задовољи форма. Она каже да често ти акти не одговарају стварним потребама предузећа.
- Тако су тамо гдје је усвојен одговарајући акт о процјени ризика шансе за тешке несреће минималне. Да би се ово побољшало, мора се дјеловати репресивно на прекршиоце закона. Такође, ти акти морају да одговарају стварним потребама предузећа - рекла је Мишићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
