NATO и БиХ: Србија кроз NATO до лидера региона

Он истиче да у ситуацији у којој цијели регион и све земље у ближем и даљем окружењу Србије теже ка чланству у овој војно-политичкој организацији, она остаје маргинализована и не може у потпуности остварити свој капацитет који би иначе имала. Радић каже да је Србија већ испреплетена са NATO-ом кроз бројне пројекте и учешће у разним мисијама у које су укључене земље чланице.

- Ценим да Србија у овом тренутку више и нема избора него да иде у чланство. Како се сада чини, Вашингтон је спреман да прихвати фактичко стање у нивоу сарадње савеза са Србијом и без формалног чланства. Такво решење можда јесте корисно Америци, али није Србији, јер ако земља већ учествује у свим тим активностима онда би требало и да има могућност да користи све механизме које јој чланство у NATO-у може пружити - сматра Радић.

Додао је да је Србија окренута ка сарадњи са NATO-ом и кроз мисију КФОР-а на Космету, с обзиром на то да након споразума који је потписао Слободан Милошевић, тадашњи предсједник Србије, у Куманову 1999. године нема могућност да сама гарантује безбједност за тамошње српско становништво.

Он је појаснио да се већина земаља у региону дистанцирају од Србије, што би се, према његовом мишљењу, преокренуло када би земља формално постала чланица NATO-а.

- Узмите, на пример, војно школство. Србија има најразвијеније војно школство које се сада девастира јер нема могућност да попуни те капацитете. Као чланица NATO-а Србија би имала велику шансу да буде регионални центар у војној обуци кадрова из региона, и тиме би знатно повећала своје шансе да заиста постане лидер у региону - навео је Радић.

Истакао је да ниједна српска влада до сада није дефинисала шта значи појам војне неутралности, која се пропагира као званична политика земље, додавши да се већина активности са NATO-ом води на начин да се о томе не прича много у јавности због негативног става већине грађана о чланству.

Директор пројеката Атлантског савјета Србије Борис Вицулин истиче да су односи Србије и NATO-а у овом тренутку формално на нивоу пред почетак имплементације првог Индивидуалног партнерског акционог плана (IPAP), који дефинише елементе и области сарадње са NATO-ом у периоду од двије године. Истакао је да је једна од кључних области сарадње, реформа одбране.

- NATO пружа помоћ Министарству одбране Србије и у другим областима, као што су смањење ризика од корупције, путем NATO иницијативе за изградњу интегритета у процесу смањивања ризика од корупције - додао је он.

Осим тога, како је истакао, сарадња са NATO-ом и њеним чланицама, је и у повећању српских капацитета у Техничком ремонтном заводу у Крагујевцу и Центру за биолошку, хемијску, радиолошку и нуклеарну заштиту у Крушевцу.

О нивоу високих односа Србије и NATO-а недавно је за српске медије говорио генерал Орнело Барон, који је донедавно био шеф Канцеларије NATO-а за везу у Београду. Рекао је да Србија тренутно учествује у имплементацији више од 40 званично договорених партнерских циљева како би се наставила реформа сектора одбране у складу с војним стандардима алијансе.

Он је истакао да је NATO сертификовао неколико војних центара обуке у Србији, у којима би се обучавали официри програма Партнерство за мир. Навео је, такође, да је на захтјев Србије формиран фонд за уништавање и складиштење вишкова муниције, те да је Србија највише одмакла у реформи одбране у складу са NATO стандардима, а похваљено је успјешно учешће Србије у војним мисијама ЕУ и УН, које су у потпуности усклађене са NATO стандардима.

Зашто NATO?

"Глас Српске" и "Независне новине" објављују серију текстова о улози NATO-а у изградњи безбједности и очувању мира на територији коју чине земље чланице, као и о томе шта БиХ добија приступањем NATO-у, које су предности чланства у овој организацији, те у којој фази је процес прикључивања БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.