НАТО бомбе мучки угасиле младост

 НАТО бомбе мучки угасиле младост 30.08.2018 13:00 | Милијана Латиновић

Бањалука - Сјећање на саборце који су погинули у бомбардовању НАТО авијације на Зловрху, највишем узвишењу Жепске планине, не блиједи, а рана на срцу ни након 23 године није зацијелила нити ће икада.

Овим ријечима се један од четворице преживјелих припадника рогатичке Лаке пјешадијске бригаде Жељко Делић из Сокоца присјетио десет погинулих сабораца који су у ноћи између 29. и 30. августа 1995. године животе изгубили у некадашњем војно-комуникацијском објекту на Зловрху.

Бранећи своја огњишта, нејач и отаџбину до посљедњег даха нису одступали с борбене линије, а њихово херојство уткано је у темеље Републике. Њихову борбу за слободу мучки је прекинуо непријатељ који је под окриљем ноћи на њих истресао гранате. Суморно и прохладно августовско јутро тога дана, присјећа се Делић, мирисало је на јесен. Ни слутили нису да ће им купус с месом који су појели онако с ногу, бити посљедњи заједнички оброк. Казао је да су у предвечерје тога дана примијетили учестала НАТО извиђања али да нису ни помислили да се повуку с линије. Одавно су већ били, вели, огуглали на невољу која им лебди над главама у страшном вихору рата.

- Детонација ме пренула из сна. Нас 14 било је у том објекту, који се рушио од силине удара. Плафон је отпадао и затрпавао нас. Лежали смо беспомоћно док се све око нас тресло и распадало. Од дима и прашине ништа се није видјело. Осјећао сам само врелину и безуспјешно покушавао да пронађем наочаре и пушку. Ничег није било - присјетио се Делић. Срећа у несрећи, каже, било је то што је војничке чизме имао на ногама, па је некако успио да се ослободи свега што се сручило на њега. Још двије детонације су одјекнуле, а онда је чуо и капетана Драгомира Каришика.

- И сада ми у глави одзвања његов крик “Помагајте изгину ми војска”. Још двојица сабораца су иако затрпани до грла запомагали и тражили помоћ. Језа се увукла у кости, срце је хтјело да ми искочи из груди. Видјели смо да НАТО авијација бомбардује касарну у Хан Пијеску. Детонације су се низале једна за другом - испричао је Делић и додао да су тумарајући кроз ноћ успјели доћи до другог вода јединице. Са сузама и сјетом на лицу Делић је додао да су осим Каришика и њега преживјела још двојица њихових сабораца, док је животе на Зловрху изгубило њих десет, махом младића, међу којима и један деветнаестогодишњак. Да ту ноћ није извукао живу главу, додаје Делић, никада не би сазнао да ће постати отац једној Милици, његовој мезимици.

Родбина, пријатељи и преживјели саборци настрадалих окупиће се данас код спомен-обиљежја на Зловрху да одају почаст херојима за чије страдање до данас нико није одговарао.

Пас вјерни пријатељ

Жељко Делић је испричао да је с њима на борбеној линији двије године био пас, који је у ноћи када су бомбардовани нестао без трага.

- Мислио сам да је настрадао. Након три мјесеца, када смо били на линији у Горажду дошао је до нас, прешавши 80 километара од Зловрха. Сам Бог зна како се спасио - рекао је Делић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица