Мухамед Хамидовић Ферхадији вратио стари сјај: Дјечачке успомене водиле неимаре

Милијана Латиновић 04.05.2016 12:03

Бањалука - У једном тренутку када је обнова Ферхадије била у завршној фази, прије него су стављени ћилими, чуо сам звук, молитву вјерника. Глас слијепог човјека и његова два пријатеља, који су закорачили у тек обновљену светињу, била је потврда нашег дугогодишњег рада.

Овим је ријечима за "Глас Српске" причу о обнови Ферхат-пашине џамије у Бањалуци почео архитекта Мухамед Хамидовић из Сарајева, који је био руководилац обнове.

- Није било одјека, њихов глас се дизао у висину испод куполе и полако се увлачио у звучнике које смо уградили у зидове. Та слика је једна од најљепших успомена које ме вежу за период обнове Ферхадије - казао је Хамидовић који је радио као професор архитектуре на Универзитету у Сарајеву.

Захваљујући њему 7. маја ће Ферхадија своја врата широм отворити за бројне вјернике и све добронамјерне људе који буду жељели видјети овај културно-историјски споменик, највеће достигнуће исламске архитектуре из 16. вијека.

Присјећајући се почетка обнове, Хамидовић каже да је најтеже било пронаћи ко су били мајстори, по којим узорима су радили и одакле је материјал од којег је џамија саграђена. Потрага за елементима срушене Ферхадије трајала је све до 2007. године.

- Најтеже питање у свему томе било је питање светости. Како један архитекта може да гради нешто и да то буде свето, да буде достојно поштовања - казао је Хамидовић.

Додаје да су тек у тренутку када су дошли до темеља који је био сачуван, открили да су димензије по којима треба да граде потпуно другачије од оних које су познавали прије тога.

- На темељима срушене џамије схватио сам да цијела прича почиње изнутра, из душе објекта - рекао је Хамидовић.

Додао је да је циљ био искористити што више старих елемената. У томе су успјели, вриједне руке неимара вратиле су око 70 одсто елемената. Да би Ферхадији вратио сјај, али и душу, успомене које носи из дјетињства биле су водиља и путоказ током свих година обнове.

- Отац ме доводио као дјечака у Бањалуку, заједно смо се дивили Ферхат-пашиној џамији и ни слутио нисам да ће скице и цртежи које сам као студент архитектуре радио, једнога дана бити најважнији документ на основу којег ћемо обнављати џамију - испричао је Хамидовић.

Дјелови џамије стари пет вијекова, враћени су на мјесто којем припадају, а унутрашњост украшена посебном калиграфијом и плава боја која доминира, доносе дух минулог времена.

Куран

Света књига Куран, писана ћирилицом на српском језику, у преводу Миће Љубибратића биће промовисана сутра у Банском двору у Бањалуци са почетком у 18 часова.

Ријеч је о првом преводу свете књиге на простору западног Балкана. Љубибратићев превод прати и додатни свезак есеја академика Енеса Карића "Свјетови Курана".