Мостар: Седамдесет година о усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима

Срна
Мостар: Седамдесет година о усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима

Мостар - На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звјерски начин убиле 117 српских цивила, међу којима је био и велики број дјеце.

"Тог дана око 5.00 часова ујутро Хрвати из Деветог усташког здруга, који су били углавном из околних мјеста, на сопствени жпразник мира и љубавиж похрлили су да сатру српско православно становништво - од дјеце у колијевци до немоћних стараца", подсјећа Предраг Лозо, предсједник Удружења студената историје "Др Милан Васић" из Бањалуке.

Лозо је рекао за Срну да се у истраживањима потомака жртава из Рашке Горе дошло до прецизних података поименично до 74 жртве побијене 25. децембра 1944. године.

"Са жртвама из мјеста Раштани, на тај датум укупно је било 117 жртава. У осталим догађајима у Другом свјетском рату и геноциду над Србима страдало је још 16 Јањића из Рашке Горе", навео је Лозо.

Он је рекао, позивајући се на ранија истраживања, да је 30 Јањића из Рашке Горе угурано у једну шталу и спаљено, а од укупног броја жртава из тог села било је 24 дјеце до 10 година.

Сличну судбину на исти датум доживјели су и Срби у мјесту Раштани које се налази неколико километара ближе Мостару, а које је практично данас његово предграђе на десној обали, са сјеверне стране града.

"Посебно тешку судбину доживио је Јово Крзман који је из непосредне близине, сакривен, гледао како му убијају шесторо дјеце, а затим и жену Мару. Најмлађи Ристо није имао ни једну пуну годину. Укупно је тада у Раштанима страдало 43 особе, од којих 14 дјеце до 15 година", каже Лозо.

Он истиче да је страдање Рашке Горе, која се у периоду послије Другог свјетског рата обновила и како-тако наставила живот, настављено 25. маја 1992. године и од тада у Рашкој Гори више нема Срба.

"Наставак злочина, протјеривања и уништавња српског народа из долине Неретве оставило је жртве и у Рашкој Гори, док је већина од око 100 пријератних становника, не вјерујући након свега жкомшијамаж, прво избјегла на лијеву обалу Неретве, а затим и даље у источну Херцеговину и друга мјеста избјеглиштва", рекао је Лозо.

Он каже је данас ово мјесто пусто, без Срба и било какве инфраструктуре, а некадашњи домови постали су гомила камења која сваке године све више зараста у растиње.

У љетном периоду Јањићи расути по свијету дођу до некадашњих домова и парастосом на гробљу одају почаст прецима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана