Мочевић: Жељели су билошки да нас униште
Прњавор - На промоцији пројекта “Душу нису убили” одржаној вечерас у Народној библиотеци у Прњавору, потресном свједочењу о страдању српског народа у БиХ у 20. вијеку, Мира Лолић Мочевић рекла је да су најтежа свједочења и приче о страдању дјеце за коју није било милости, као и да је убијање дјеце потврда да неко жели биолошки да уништи један народ.
Мочевићева која је аутор књиге и документарног филма “Душу нису убили” каже да нормалан човјек не може остати равнодушан када је ријеч о страдању дјеце.
“Чињеница да је неко могао да силује дјевојчицу од девет и по година и да на крају за то не одговара је страшно. Не знам како бих описала тај чин да је неко могао да распори и закоље трудну жену, да из стомака извади и закоље и њеног сина, а кћерку удари по глави. Није било милости за српску дјецу”, каже Мочевићева.
Она наглашава да су српски народ западно од Дрине они који су жељели да владају овим просторима убијали, уништавали, жељели биолошки да униште намећући им Дрину као вјештачку границу између источног и задапног дијела српског народа и да овај пројекат говори о страдању цивила који би у свим ратовима морали бити заштићени.
“Овом промоцијом желимо да оставимо трага у нашем незабораву, у оном што се дешавало Србима, српским цивилима у БиХ у 20. вијеку. Шест научних радника који су говорили у овом пројекту су рекли да нажалост нема таквог народа који је на кућним праговима страдавао у три рата. Заједнички именитељ за 59 људи који су свједочили о страдању јесте да су они и њихове породице у три рата страдавали као цивили”, појаснила је она.
Мочевићева каже да је жеља и циљ да култура памћења код српског народа заживи, да се поштује, да се та култура диже на виши ниво јер више од милион жртава у Другом свјетском рату, више од 200.000 у Првом свјетском рату и око 30.000 у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату никоме не дају за право да се забораве.
“Често на промоцијама говорим да је Његова светост патријарх Павле 1992. године постављајући крст на врх Мраковице у знак сјећања на страдале Козарчане и Крајишнике рекао - заборављено зло је извориште новог зла! Нама су се нажалост та зла често дешавала. Морамо да престанемо да заборављамо све што нам је учињено не зато да би се светили него да се никада више не би десило ни нашем народу нити било ком другом народу у свијету”, истакла је Мочевићева.
Дио овог пријекта је и књига, односно историографска монографија “Затирање Срба у 20. вијеку” аутора Драге Мастиловића.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
