Машовић: Тужилаштво обуставило ексхумацију јаме Радача код Мостара

Срна
Машовић: Тужилаштво обуставило ексхумацију јаме Радача код Мостара

Мостар - Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић потврдио је данас у Мостару да је по налогу Тужилаштва БиХ заустављена ексхумација из јаме Радача у којој је, како се сумњало, трагично завршио велики број Срба.

"Тужилаштво БиХ сматра да на том локалитету у овом часу нема разлога за даљи наставак ексхумација. Тужилаштво је оставило отворену могућност да се настави ексхумација уколико се појаве неке нове информације које би биле конкретизоване", рекао је Машовић.


Он је додао да су се истражиоци у ту јаму спустили до дубине од стотињак метара и да се након претходне ексхумације једног броја жртва више нису појавили скелетни остаци.

"Бојим се да не постоји могућност да је на овом мјесту завршило на десетине и стотине жртва како се наводило у јавности. Нестанак неких од пронађених жртава на тој локацији датира из 1993. године, а то онда значи да је немогуће да се тамо налазе стотине жртва. Биће прије да су жртве на неким другим локацијама, а не у јами Радача", мишљења је Машовић.

У априлу 2016. године из Тужилаштва БиХ је саопштено да је на ексхумацији у јами Радача код Мостара пронађен већи број посмртних остатака људског поријекла.

"На наведеној дубини пронађени су остаци бетона, што иде у прилог сазнањима да су посмртни остаци након бацања у јаму затрпавани с циљем скривања. Ископавања се настављају и даље, а према прикупљеним доказима и информацијама, у јами Радача налази се већи број посмртних остатака, углавном жртава српске националности из претходног рата", саопштено је тада из Тужилаштва БиХ.

Већ у јуну 2016. појавиле су се информације да је Министарство финансија БиХ одбило захтјев Тужилаштва БиХ за одобравање средстава потребних за наставак ексхумације из те јаме.

Сумњало се да се у јами Радача код Мостара, налазе посмртни остаци 200 до 300 особа српске и бошњачке националности, али ову информацију нико није потврдио.

Из Тужилаштва су раније навели да постоје информације да се у јами налазе посмртни остаци већег броја жртава српске и бошњачке националности, страдалих 1992, 1993. и 1995. године.

Из ове јаме 2008. године ексхумирана су четири тијела страдалих мостарских Срба. Њихова тијела пронађена су на дубини од 25 метара.

У близини Радаче, на локацији Горанаца, постоје још двије јаме које су послужиле као масовне гробнице.

Из Бахтијевице су ексхумирана тијела четири особе српске националности - чланови породице Вуковић.

Из јаме Римски бунар 2007. године ексхумирано је 16 жртава, међу којима су била тијела 13 припадника такозване Армије РБиХ нестала 1993. из зграде Враница у Мостару, гдје се налазила команда Четвртог корпуса такозване Армије БиХ.

Позив породицама несталих да дају ДНК

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић позвао је данас све породице несталих које су до 2001. године идентификовале нестале сроднике, а нису биле сигурне да су то они, да дају ДНК узорак јер се сумња да је у БиХ више од хиљаду идентификација урађено погрешно.
Машовић је навео да у 12 мртвачница у БиХ има 2.000 неидентификованих тијела која су ексхумирана из гробница широм БиХ, те да је закључак да је од овог укупног броја до 2001. године знатан број идентификација био погрешан.

"Породице су у недостатку ДНК лабораторије у БиХ све до 2001. године вршиле идентификације на основу одјеће и предмета који су пронађени код жртава или на бази антроплошких карактеристика, на примјер, да је неко имао одређени прелом кости, па се на основу тога вршила идентификација", навео је Машовић.

Он је нагласио да Институт апелује да породице које су до 2001. вршиле идентификацију без ДНК методе дају једну или двије капи крви надлежним органима Међународне комисије за нестале особе, појаснивши да би тако можда многе породице дошле до посмртних остатака сродника.

"Не може се десити да породица преда посмртне остатке, а да не добије остатке несталог сродника. То није свих 8.300 породица које су извршиле идентификације до 2001. године", рекао је Машовић.

Он је напоменуо да су најпроблематичније ратне и поратне идентификације јер је велики број погинулих размијењен у рату и те идентификације су неријетко вршили саборци.

Машовић је навео да је до сада извршена идентификација 24.000 несталих, а да је непозната судбина још 7.000 лица из БиХ.

У Херцеговини се још трага за 646 несталих, од којих 280 са подручја Мостара.

Предсједавајући Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ Фикрет Бачић рекао је да трага за 31 чланом уже породице, међу којима дјецом, женом, мајком и осталим сродницима страдалим у Приједору.

"Позивам све грађане који имају сазнања о гробницама да то пријаве надлежним за тражење несталих, што могу учинити и анонимно", реко је Бачић.

У Мостару је данас одржан састанак Савјетодавног одбора Института за нестале са породицама несталих с циљем што бржег проналажења особа које до сада нису идентификоване.

Циљ ових округлих столова јесте да се разговара са породицама које још трагају за несталима и да буду утврђени проблеми и приоритети.

Из Института су навели да се породице за давање ДНК узорака могу јавити у Канцеларије Међународне комисије за нестала лица у Тузли на број телефона 035/228-830 и Сарајеву на 033/280-800.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана