Малбашићу враћен простор у центру Бањалуке

nezavisne.com
Малбашићу враћен простор у центру Бањалуке

Сарајево, Бањалука - Компанија “Малбашић” из Бањалуке пред Уставним судом Босне и Херцеговине оспорила је пресуду Врховног суда Републике Српске, а самим тим и нижих судова, због којих је предузеће “Крајина Борац” ушло у посјед пословних простора у центру Бањалуке.

Практично, Уставни суд БиХ одлучио је да је правно ваљан уговор из 1999. године, а самим тим и купопродајни уговор који је касније компанија “Малбашић” склопила с Михајлом Ковачевићем, власником тог пословног простора.

“Укида се пресуда Врховног суда РС од 9. марта 2017. године. Предмет се враћа Врховном суду РС, који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку”, наведено је, између осталог, у одлуци Уставног суда БиХ.

Рок до када Врховни суд Републике Српске треба да донесе нову одлуку у овом случају истиче у марту ове године.

Практично, одлуком Уставног суда БиХ, која је коначна и обавезујућа, пословни простори у центру Бањалуке око којих се поступци воде скоро 20 година требало би да буду враћени у власништво компаније “Малбашић”, која је те пословне просторе још 2005. године за 2,1 милион КМ купила од Михајла Ковачевића, а који је претходно те исте  просторе купио од предузећа “Трговина Борац” из Травника.

Наиме, цијела прича, а и правна заврзлама око овог случаја почиње још 1999. године, када је Ковачевић од “Трговине Борац” купио пословне просторе на бањалучком Тргу Крајине  површине 360 квадратних метара. Управо за тај уговор од 5. августа 1999. године у октобру исте године бањалучки Основни суд одлучио је да је уговор правно ваљан. 

Касније, тачније 2005. године, Ковачевић те пословне просторе продаје компанији “Малбашић”, односно правном преднику те компаније фирми “Голд еџпорт-импорт”. Каснијим одлукама и правном гимнастиком, која траје и дан-данас, и сумњивим пресудама судова у Републици Српској власник овог пословног простора постаје фирма “Крајина Борац”, иза које стоји Бањалучанин Зоран Милаковић.

Чињеницу да правоснажна пресуда бањалучког Основног суда од 19. октобра 1999. године постоји и да она ни редовним ни ванредним правним лијековима није стављена ван снаге (макар у дијелу правне ваљаности купопродајног уговора), без обзира на то да ли се редовни судови с њом слажу или не, морали су је поштовати у предметном поступку. Будући да је пресуда Основног суда од 19. октобра 1999. године постала правоснажна, она се као таква могла преиспитивати само ванредним правним средствима, а никако у другом судском поступку”, наводи се, између осталог, у образложењу одлуке Уставног суда БиХ.

Веселко Малбашић, власник компаније “Малбашић”, каже за “Независне” да одлука Уставног суда БиХ потврђује све оно што су истицали током цијелог поступка те да им се признаје право власништва.

“Сумњива приватизација се још једном није исплатила и суд је донио коначну одлуку, на коју стране немају право на правни лијек пред судовима у БиХ. Милаковић је ништавним уговором који у себи садржи елементе кривичног дјела пословни простор пренио на себе лично, а након тога, када је сазнао за ову пресуду Уставног суда, и на треће лице, што ће бити предмет нашег побијана у будућем времену и вјероватно кривичног поступка против Милаковића”, рекао је Малбашић.

С друге стране Драган Толимир, правни заступник фирме “Крајина Борац”, рекао је за “Независне” да је одлука Уставног суда непроводива те да су у потпуности одступили од својих ранијих одлука у овом случају.

“Уставни суд је одступио од свих својих ранијих одлука, а има их више од 23. Они свој став чак и не образлажу, него су само написали реда ради и уопште не објашњавају зашто сада доносе другачију одлуку. Та одлука је непроводива и бесмислена и вјероватно ће ићи апликација Европском суду за људска права, а близу сам тога да поднесем захтјев за преиспитивање те одлуке”, рекао је Толимир, додајући да има информације да је Врховни суд РС већ обавијестио Уставни суд БиХ да у року који им је остављен не може донијети нову одлуку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана