Љепота бадњака и снага чеснице уносе срећу у дом

Разноразне варијације у обичајима углавном су узроковане поднебљем, али основни елементи прославе Божића присутни су свуда - уношење Бадњака у кућу и његово паљење, Бадње вече, чесница, положајник.

Сама суштина празника свуда је иста слави се Христово рођење, али се и његују  породични односи, с обзиром да је традиција да тог дана ближњи буду на окупу.

Бадњи дан, вече и недјеља

Православни хришћани овај празник славе 7. јануара, а дан пред Божић слави се Бадњи дан. То је посљедњи дан у Бадњој недјељи у току које се, према вјеровању, не треба шишати, бријати, нити сјећи нокте да се не би “сјекло здравље”. На Бадњи дан се устаје рано, прије зоре, и тада деда и унук, најмлађи и најстарији мушкарац из куће иду у шуму по бадњак. Одмах по устајању у кући се ложи ватра и приставља се печеница, а жене припремају колаче, торте и божићну трпезу.

Бадњак

Прије зоре мушкарци из куће иду у шуму да посјеку бадњак. Обично се бира цер који домаћин, окренут ка истоку, сјече са три снажна ударца. Приликом одсијецања изговара се молитва за здравље и срећу породице. Иверак који отпадне при првом ударцу се покупи и чува.

Он се ставља у карлицу што помаже да се у њој скупља кајмак дебео као ивер, или, ако се стави на кошнице онда нико неће моћи пчелама да науди. Некада се први ивер потапа у воду коју обољели пију  ради оздрављења, док се негдје ставља под квасац са жељом да у кући све расте као квасац.

Један дио ивера се чува у кући и вјерује се да цијелој породици доноси мир и благостање. Бадњак се ка кући носи на десном рамену, а када се донесе усправи се поред улазних врата и ту стоји до увече када га домаћин уноси у кућу.

Чесница

Чесница је погача која се прави од брашна, воде и масти, без квасца. Најчешће је меси најстарија укућанка првог дана Божића, прије изласка сунца. Затим се окреће поливајући се вином и ломи се на онолико дијелова колико има укућана. У тијесто за чесницу се убаци новчић и дио иверка са Бадњака, па онај кога западну приликом ломљења ће, према вјеровању, имати новца, здравља и среће током цијеле године.

Печеница

Заједно са бадњаком, домаћин и његови синови уносе у кућу и печеницу и сламу. Мушкарци који носе печеницу на ражњу, уз речи “Добро вече, срећно Бадње вече” ступају десном ногом преко прага, а у кући их дочекује домаћица која посипа са зоби домаћина и печеницу изговарајући речи “Добро вече! Честити ви и ваша печеница”.

У српском народу печеница је најчешће младо прасе, док у неким крајевима то може бити и младо јагње и назива се веселица. На Бадње вече се уноси у кућу и наслања на источни зид гдје остаје до Божића када се служи на божићној трпези. На празничној трпези се не смије наћи  живина, јер она симболише назадовање и растурање куће зато што кљуца и баца земљу иза себе.

Положајник

Положајник је особа која прва улази у кућу на Божић. Ступа десном ногом преко прага, поздравља укућане ријечима “Христос се роди”, на шта му они одговарају “Ваистину се роди”. Затим положајник прилази ватри и гранчицом са бадњака је џара говорећи “Колико варница толико парица, колико варница толико среће и весеља” и даље набрајајући све оно што мисли да би ваљало да се у домаћиновој кући умножи.

Пијукање

Народни обичај који највише радује дјецу о Божићу јесте – пијукање. Док се уноси слама којом се покрива под, неко од старијих квоца, а за њим иду дјеца и пијучу. Домаћин при томе “храни своје пилиће” тако што им баца слаткише, воће, ситне поклоне, понеку парицу, а дјеца то скупљају. Симболика овог обичаја је да као што квочка прикупља своје пилиће под крила, гдје их грије и чува, тако исто родитељи брину о својој дјеци, а Христ о свим људима.

Како се честита Божић

На Божић се људи поздрављају речима: “Христос се роди!” и отпоздрављају са: “Ваистину се роди!”. Уколико се шаље честитка на њој треба да пише “Мир Божји, Христос се роди”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.