Лиснато поврће са поплављених њива опасно по здравље

Лиснато поврће са поплављених њива опасно по здравље 21.05.2019 12:27 | Анита Јанковић-Речевић

Бањалука - Зелена салата, шпинат, блитва, млади купус и лук који су током недавних поплава били под водом не смију се користити у исхрани јер могу проузроковати тровања, а парцеле на којима је поврће било засијано неопходно је заорати што прије и засновати нову производњу.

Наведено је ово у препорукама Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС које су намијењене пољопривредницима из поплављених подручја.

Стручњаци упозоравају да највише опасности по здравље становништва може изазвати лиснато поврће које је било поплављено.

- Без обзира на дужину плављења, чак и када је кратка и без видних посљедица по усјеве, лиснато поврће се не смије користити у исхрани, као ни јагоде које су поплављене. Поврће попут паприка, парадајза, патлиџана, краставаца, лубенице, диње, кромпира и мркве по приспијећу плодова моћи ће се јести, без обзира на поплаве јер се налазе у почетној фази развоја, а са њих треба одстранити прљавштину коју је вода нанијела, како би наставиле вегетативни развој - наведено је у препорукама.

Како би спасили усјеве, у њиве што прије морају и ратари чије су парцеле засијане кукурузом биле под водом.

- Ако се вода на засијаним парцелама кратко задржала, а сјеме кукуруза није никло, треба извршити разбијање покорице на површини тла како би се омогућило побољшало ницање биљака. Потребно је наставити и са уобичајеном агротехником, а тамо гдје је бујица однијела сјетвени слој земљишта треба потањирати парцелу и извршити поновну сјетву - навели су у Ресору за пружање стручних услуга.

Највише штете од поплава могли би имати ратари који су јесенас засијали пшеницу јер су шансе за санацију усјева жита мале.

- Усјеви пшенице који су још у води вјероватно ће бити уништени и те површине након повлачења воде треба што прије заорати заједно са цјелокупном масом и чекати јесењу сјетву. Што прије треба заорати и парцеле на којима је дошло до полијегања усјева, гдје су биљке прљаве од земље, стабљике омекшане, са пуно разних наноса - савјетују стручњаци из Ресора и додају да жита гдје се вода мање задржала и тамо гдје клас није био у води могу до зрења донијети какав-такав принос.

Истакли су да у воћњацима у којима није било физичких оштећења стабала или дуготрајнијег лежања воде не би требало да буде већих проблема, али због повећања влажности може доћи до повећаног напада биљних болести и већег притиска штеточина. Више информација о санацији поплављених усјева пољопривредници могу пронаћи на линку http://pssrs.net/preporuke-za-postupanje-sa-stocnom-hranom-na-poplavljenim-podrucjima.

Сточна храна

У Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди истичу да се сточна храна, која је била под водом током поплава, не смије стављати у промет.

- Овлажену сточну храну најбоље је сушити на јаком сунцу јер ће уништити већину штетних микроорганизама, а непосредно прије коришћења неопходно је извршити микробиолошку анализу хране, јер микотоксини и друге врсте кварења хране могу да се појаве тек након неколико дана, па и седмица - рекли су у Ресору.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица