Лазић: Желимо да слободно обиљежавамо српска стратишта у ФБиХ

“Добро је да је након толико година коначно подигнута оптужница за виновнике злочина у селу Чемерно. Све ове године долазимо на ово мјесто да се сјетимо наших страдалника, који су крвнички убијени”, рекао је Лазић новинарима код спомен-обиљежја на Чемерну код Илијаша гдје је данас служен парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 27 година звјерски убили припадници такозване Армије БиХ.

Он је напоменуо да од Тужилаштва и Суда БиХ не очекује ништа спектакуларно, јер ни до сада ове наметнуте институције нису донијеле сатисфакцију страдалим српским жртвама, односно нису казниле извршиоце гнусних ратних злочина над Србима.

“Оно што нуди неки оптимизам јесте чињеница да је, ипак, отворен процес против оних који заслужују казне због страдања српског народа”, истакао је Лазић.

Он је навео да представници бошњачког и хрватског народа могу у Републици Српској несметано да обиљежавају све догађаје из своје историје, сасвим слободно.

“Зашто ми не можемо да слободно одемо у Добровољачку улицу у Сарајеву, у Тузлу, у Јајце или на нека друга масовна стратишта Срба?”, упитао је Лазић.

Потпредсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Дивчић рекао је Срни да је и данашњи догађај у Чемерну јасна потврда да су сарајевски Срби и људи у околини Сарајева који су били паравославне вјере гинули на свом прагу.

“То довољно говори о карактеру протеклог рата. Скупштина града Источно Сарајево учествује и помаже у организовању свих оваквих годишњица. Неки дан смо били у Ледићима, затим у Жепи, па селу Баре. Све су то мјеста гдје су невини Срби гинули на својим огњиштима”, наглашава Дивчић.

Мјештанин Чемерна Видоје Рашевић присјећа се с болом тог трагичног јутра када су звјерски побијене његове комшије Срби.

“Злочинци су, када смо дошли, већ били одрадили свој прљави посао, остављајући иза себе унакажена и спаљена тијела Срба. Нажалост, нисам стигао да их одбраним, али сам их са саборцима бар сахранио како доликује нашој православној вјери”, рекао је Рашевић новинарима.

Представник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Невена Шиљеговић изразила је очекивање да ће ускоро бити приведен крају поступак који се води пред Судом БиХ и да ће чланови породица жртава масакра у село Чемерно коначно моћи да поново ставе плочицу на којој пише жртве ратног злочина, а не ратног збивања, како су то одредиле федералне власти.

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, заједно са преживјелим члановима породица, обиљежила је данас код Спомен-обиљежја на Чемерну код Илијаша страдање 32 српска цивила из овог села које су прије 27 године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ.

Након парастоса, који је служио парох илијашки јереј Божидар Тановић, чланови породица српских жртава и представници институција положили су цвијеће и прислужили свијеће на мјесту злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња.

Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.

Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом. Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема ниједног Србина повратника.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака који су осумњичени за ове злочине.

Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно с другим њима познатим лицима, свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Према наводима оптужнице, Хаџић је у то вријеме био командант Првог одреда “Сретно” тадашње Територијалне одбране /ТО/ Бреза, којем су били потчињени припадници Прве и Друге чете ТО Какањ.

Турудић је, према оптужници, обављао функцију командира Друге чете ТО-а Какањ, док су Смоло, Сенад, Бењамин и Харис Сикира били припадници другог вода те чете.

Тужилаштво БиХ терети Дурака као активног полицајца и руководиоца припадника активног и резервног састава Станице јавне безбједности Илијаш, чији је припадник био и Спахић, док је Мирсад Бешлија оптужен као командир чете ТО Корита, која је припадала ТО-у Илијаш, а чији су припадници били и Нусрет и Мирзет Бешлија.

Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године извршили напад на село Чемерно, пуцањем, бацањем бомби, мучењима, паљењем покретне и непокретне имовине, што је довело до смрти 30 лица српске националности оба пола, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.

Оптужен је и Нехру Ганић у својству команданта Општинског штаба ТО Бреза, који се терети да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају извршење напада на Чемерно, није спријечио ово кривично дјело, односно није казнио извршиоце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.