Кротећи Врбас и Саву одсањали дјечачки сан
Бањалука - Дионица од Брчког до Сремске Митровице била нам је најтежа, јер смо стотињак метара у хладној ријеци били препуштени нестварној тишини, прелијепом пејзажу, али и сами себи.
Овим су ријечима кајакаши Кајак-кану клуба "Врбас м:тел" из Бањалуке Дарко Савић и Саша Бабић за "Глас Српске" описали пут од Бањалуке до Београда дуг око 500 километара, који су превеслали у рекордном року, за четири дана и тако остварили дјечачки сан.
Из клуба у бањалучком насељу Борик завеслали су 18. октобра, а већ 21. стигли су до зацртаног циља, исцрпљени али поносни јер су упркос умору, треми и страху, уз подршку пријатеља и бројних суграђана, савладали све препреке.
- Тек када смо прошли Ребровачки мост постали смо свјесни у шта смо се упустили. Осјећали смо и трему и страх, али ниједног тренутка нисмо ни помислили да одустанемо. Поруке подршке које су нам стизале дале су нам снагу и вољу - испричао је Савић.
Сабирајући утиске након несвакидашње авантуре, каже да су дневно веслали и по 14 сати, уз кратке паузе, те да ни сами нису свјесни како су све то издржали.
- Да нам је неко причао да ће нас Врбас толико исцрпити не бисмо му вјеровали. Водостај је био веома низак и баш смо се мучили, а онда 50 метара након Бањалуке срели смо багеристу који је, чим нас је угледао, угасио машину и викнуо нам: "Пуно подршке и среће, момци, на путу за Београд". Тешко је описати колика срећа нас је обузела у том тренутку и колико нам је та реченица улила снаге да наставимо даље - присјетио се Савић.
Додао је да је најтеже било веслати Савом од Брчког до Сремске Митровице.
- На тој дионици смо били препуштени сами себи, јер нема ни сигнала за телефон, ничега. Ту нас нису могли лоцирати ни ГПС-ом - додао је Савић.
Одушевљење због испуњења највећег сна јуче није скривао ни Бабић, нагласивши да је поносан због успјеха који су постигли.
- Одрасли смо на Врбасу, весламо скоро 17 година и ово је огроман успјех. Утисци се још нису слегли - рекао је Бабић.
Додао је да су се намучили веслајући Врбасом, јер су наилазили на многе плићаке, те да је Савом било лакше веслати, али да је она много шира и да су обале доста неприступачне.
- У једном тренутку нисмо имали гдје да направимо паузу. Наишли смо на неки чамац привезан уз дрво, па смо прешли у њега само да истегнемо ноге. На једном мјесту нас је пресрела хрватска ријечна патрола, а када су чули нашу путању, окренули су се и отишли - испричао је Бабић.
Још једна анегдота обиљежила је ову авантуру бањалучких кајакаша. Веслајући недалеко од Обреновца, Сава која има доста завоја их је збунила, па су једну дионицу прошли два пута, веслајући у круг.
На том простору су, кажу осјетили и највећу еуфорију јер их је од престонице Србије дијелило свега 40 километара. Умор су надјачале емоције, а долазак на Аду Циганлију, кажу бањалучки кајакаши, био је величанствен.
Док сабирају утиске и радост због оствареног сна дијеле са бројним пријатељима и суграђанима, Савић и Бабић се увелико припремају за нову авантуру, а до које дестинације ће се упутити својим кајацима за сада не желе да открију. Веслајући Врбасом и Савом, 1999. године, дионицу од Бањалуке до Београда први је, за седам дана, прешао њихов колега Горан Пашић.
Рибари и веслачи
Дарко Савић је са осмијехом испричао да је неко неписано правило да се рибари и веслачи баш не воле, али да су он и његов друг својим подвигом срушили и овај табу.
- Није било рибара на којег смо наишли, а да нас није поздравио и пожелио нам срећу, и на то смо веома поносни - рекао је Савић.
Дионице
1. ДАН
120 километара Бањалука - Брод
2. ДАН
140 километара Брод - Брчко
3. ДАН
120 километара Брчко - Шабац
4. ДАН
110 километара Шабац - Београд
Милијана Латиновић
Бањалука - Дионица од Брчког до Сремске Митровице била нам је најтежа, јер смо стотињак метара у хладној ријеци били препуштени нестварној тишини, прелијепом пејзажу, али и сами себи.
Овим су ријечима кајакаши Кајак-кану клуба "Врбас м:тел" из Бањалуке Дарко Савић и Саша Бабић за "Глас Српске" описали пут од Бањалуке до Београда дуг око 500 километара, који су превеслали у рекордном року, за четири дана и тако остварили дјечачки сан.
Из клуба у бањалучком насељу Борик завеслали су 18. октобра, а већ 21. стигли су до зацртаног циља, исцрпљени али поносни јер су упркос умору, треми и страху, уз подршку пријатеља и бројних суграђана, савладали све препреке.
- Тек када смо прошли Ребровачки мост постали смо свјесни у шта смо се упустили. Осјећали смо и трему и страх, али ниједног тренутка нисмо ни помислили да одустанемо. Поруке подршке које су нам стизале дале су нам снагу и вољу - испричао је Савић.
Сабирајући утиске након несвакидашње авантуре, каже да су дневно веслали и по 14 сати, уз кратке паузе, те да ни сами нису свјесни како су све то издржали.
- Да нам је неко причао да ће нас Врбас толико исцрпити не бисмо му вјеровали. Водостај је био веома низак и баш смо се мучили, а онда 50 метара након Бањалуке срели смо багеристу који је, чим нас је угледао, угасио машину и викнуо нам: "Пуно подршке и среће, момци, на путу за Београд". Тешко је описати колика срећа нас је обузела у том тренутку и колико нам је та реченица улила снаге да наставимо даље - присјетио се Савић.
Додао је да је најтеже било веслати Савом од Брчког до Сремске Митровице.
- На тој дионици смо били препуштени сами себи, јер нема ни сигнала за телефон, ничега. Ту нас нису могли лоцирати ни ГПС-ом - додао је Савић.
Одушевљење због испуњења највећег сна јуче није скривао ни Бабић, нагласивши да је поносан због успјеха који су постигли.
- Одрасли смо на Врбасу, весламо скоро 17 година и ово је огроман успјех. Утисци се још нису слегли - рекао је Бабић.
Додао је да су се намучили веслајући Врбасом, јер су наилазили на многе плићаке, те да је Савом било лакше веслати, али да је она много шира и да су обале доста неприступачне.
- У једном тренутку нисмо имали гдје да направимо паузу. Наишли смо на неки чамац привезан уз дрво, па смо прешли у њега само да истегнемо ноге. На једном мјесту нас је пресрела хрватска ријечна патрола, а када су чули нашу путању, окренули су се и отишли - испричао је Бабић.
Још једна анегдота обиљежила је ову авантуру бањалучких кајакаша. Веслајући недалеко од Обреновца, Сава која има доста завоја их је збунила, па су једну дионицу прошли два пута, веслајући у круг.
На том простору су, кажу осјетили и највећу еуфорију јер их је од престонице Србије дијелило свега 40 километара. Умор су надјачале емоције, а долазак на Аду Циганлију, кажу бањалучки кајакаши, био је величанствен.
Док сабирају утиске и радост због оствареног сна дијеле са бројним пријатељима и суграђанима, Савић и Бабић се увелико припремају за нову авантуру, а до које дестинације ће се упутити својим кајацима за сада не желе да открију. Веслајући Врбасом и Савом, 1999. године, дионицу од Бањалуке до Београда први је, за седам дана, прешао њихов колега Горан Пашић.
Рибари и веслачи
Дарко Савић је са осмијехом испричао да је неко неписано правило да се рибари и веслачи баш не воле, али да су он и његов друг својим подвигом срушили и овај табу.
- Није било рибара на којег смо наишли, а да нас није поздравио и пожелио нам срећу, и на то смо веома поносни - рекао је Савић.
Дионице
1. ДАН
120 километара Бањалука - Брод
2. ДАН
140 километара Брод - Брчко
3. ДАН
120 километара Брчко - Шабац
4. ДАН
110 километара Шабац - Београд
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
