Извјештај против командира у логору Мусала због злостављања Срба
Требиње - Полицијска управа Требиње данас је Тужилаштву БиХ доставила извјештај против лица чији су иницијали С.К, настањеном у Доњим Хаџићима, због постојања основа сумње да је у својству командира страже у логору Мусала, општина Коњиц, учествовао у малтеретирању и злостављању цивила, логораша српске националности 1992. године.
Према незваничним сазнањима Срне, ријеч је о Сенаду Казазићу /63/ из Коњица.
У Полицијској управи Требиње наводе да се осумњичени терети за злочин против човјечности и ратни злочин против цивилног становништва.
Казазићу се ставља на терет да је 15. јуна 1992. године, према изјави свједока, приликом гранатирања логора са положаја такозване Армије БиХ, уз пријетњу оружјем, наредио логорашима да посједају на своја мјеста у фискултурној сали спортске дворане логора Мусала и тако их спријечио да се склоне на безбједније мјесто.
Том приликом страдало је 13 логораша српске националности - Мирко, Душан, Милорад, Миро, Велимир, Влатко и Саво Ћећез, Стеван, Мирко и Радомир Нинковић, Новица Живак, те Предраг и Тихомир Куљанин, док је на десетине њих теже и лакше рањено.
Након овог стравичног догађаја један од свједока је испричао да је граната испаљена са положаја такозване Армије БиХ и да су се претходно стражари заједно са Казазићем удаљили на безбједније растојање.
„Двије минуте након експлозије у салу је ушла тв екипа и снимила погинуле и рањене како би се представило да су страдали од граната испаљених са српских положаја. Сат времена смо лежали у крви и нико није дошао да нам помогне. Око себе сам видио људе без ногу и глава. Један број логораша страдао је на лицу мјеста, док су неки у великим мукама подлегли истог или наредног дана“, рекао је свједок из Коњица.
У образложењу извјештаја Полицијске управе Требиње наводи се да је на почетку избијања оружаних сукоба на подручју општине Коњиц уништено 47 села и засеока, а такозвана Армија БиХ је око 2.000 становника противправно лишила слободе и одвела у логоре Челебићи и Мусала, један број протјерала, док је најмање 178 становника убијено.
Једно од мјеста које је припадало општини Коњиц, а које је уништено до темеља је село Брадина, које је бројало више од 100 домаћинстава српске националности.
То село је 25. маја 1992. године заједничким снагама напала формација хрватско-муслиманске војске.
„Најприје се огласило оружје са брда, након чега су јединице хрватско-муслиманске војске артиљеријом гађале Брадину у коме се налазило цивилно српско становништво“, наводи се у образложењу.
Напад је трајао цијелу ноћ да би јединице сљедећег дана око 16.00 часова ушле у село, када је почело паљење српских кућа, убијање цивила, те одвођење и затварање цивила у основну школу Брадина, а преживјели су одведени у логоре Челебићи и Мусала у Коњицу.
Жене, дјецу и старце задржали су у школи, а млађе мушкарце и неколико млађих жена одвели су у приватне куће.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
