Инжењеру обућарства и професору математике најкраћи пут до посла

Данијела Стоканић 12.04.2018 12:01

Бањалука - Уписна грозница на универзитетима у Српској само што није почела, а према истраживањима, најбрже до посла долазе математичари и инжењери обућарства, док су педагози, филозофи, социолози и географи ризичнији избор будући да је ових дипломаца много на бироу рада.

Иако их има највише на бироу, прошле године велико интересовање владало је и за финансијским радницима и правницима. Потврдили су то и у Заводу за запошљавање РС, на чијој је евиденцији крајем фебруара било 12.745 незапослених са високом стручном спремом који на посао у просјеку чекају 26 мјесеци. У Заводу тврде да је у протеклом периоду највише запослено професора математике и физике.

- Ови профили, којих на бироу има 12, на посао у просјеку чекају четири мјесеца - казали су у Заводу.

Додали су да су, анализирајући број запослених, примијетили да су послодавци запослили, између осталих, и велики број финансијских радника и дипломираних правника.

- Незапослених дипломираних економиста и финансијских радника пријављено је 3.173, а дипломираних правника 1.675, а просјечна дужина чекања на запослење је 29 мјесеци - кажу у Заводу.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић истакао је да су преговори са надлежнима о уписној политици раније текли веома лоше, док је ситуација ове године нешто боља.

- Тржиште рада показује да, између осталих, професори разредне наставе, имајући у виду наталитет, посао неће добити никада или ће то бити ко зна за колико година. На крају ће испасти да су се џаба школовали - казао је Шкребић.

Додао је да, упркос великом броју незапослених економиста, правог стручњака у овој области, посебно књиговођу, данас је веома тешко наћи, док они који се не планирају бавити правосуђем у овом моменту не би требало да уписују правни факултет.

- Треба да се више оријентишемо на производна занимања. Нико не воли производњу и халу, али то је неминовност. Добар инжењер обућарства, који говори бар један страни језик, може зарадити више новца него љекар - истакао је Шкребић.

Према његовим ријечима, на иницијативу послодаваца прије неколико година на Технолошком факултету Универзитета у Бањалуци отворен је смјер обућарска технологија, а прва генерација би требало да изађе за годину-двије.

- Инжењери електротехнике, машинства и информатике су такође пожељни на тржишту рада. Међутим, није битна само диплома, него је важно и знање које понесу са факултета - казао је Шкребић.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да потребе тржишта рада нису усклађене, иако би требало да јесу.

- Суштина је да у једној цивилизованој држави студенти не могу да се упишу на факултет ако кадра те врсте има на заводима. Образовати људе за послове на које многи већ чекају је улудо трошење буџетских средстава - нагласио је Павловић.

Павловић младима савјетује да, прије него било шта одлуче, посјете Завод за запошљавање РС и погледају списак незапослених са високом стручном спремом, те да на основу тога одаберу животни позив.

Матуранти

Док се највећи број младих опредјељује за факултете послије којих ће моћи лакше да нађу боље плаћен посао, има и оних који сматрају да је од новца важније да студирају оно што воле. Матурант из Бањалуке Дејан Стојић каже да је он још прошле године одлучио да упише право упркос томе што правници не долазе лако до посла.

- Свјестан сам да је биро преплављен правницима, али исто тако сам сигуран да добар правник увијек може брзо наћи посао - казао је Стојић.

Тренутно незапослених дипломаца:

3.173 економиста и финансијских радника

1.675 правника

* просјечна дужина чекања на посао 29 мјесеци

368 професора физичког васпитања и тренера

* просјечна дужина чекања на посао 34 мјесеца

232 педагога

* просјечна дужина чекања на посао 33 мјесеца

203 љекара

* просјечна дужина чекања на посао 12 мјесеци

179 географа