Хранитељске породице пружају топли дом и сигурнију будућност

Она је на конференцији уочи обиљежавања Међународног дана породице и почетка кампање “Свако дијете треба породицу” у организацији Министарства здравља и социјалне заштите РС и УНИЦЕФ-а својим позитивним искуством одрастања код хранитеља послала поруку да сви који су у могућности пруже дом и прихвате дјецу коју је живот одвојио од биолошких мајке и оца.

У РС постоји 177 хранитељских породица, у које је смјештено око 80 одсто од укупно 454 дјеце без родитељског старања. Процјењује се да у БиХ има око 2.000 дјеце без адекватног родитељског старања која чекају на збрињавање.

Због тога је фокус надлежних институција на развијању свијести о хранитељству, која је најбољи облик краткорочног збрињавања док се не нађе прави смјештај, јер ниједна институција дјеци не пружа оно што доносе породични живот и топлина дома.

У својој биолошкој породици у околини Лакташа сплетом околности Сања није могла одрастати, због чега је с 11 година измјештена у хранитељску породицу, у којој се није пронашла. Наког тога су јој радници Центра са социјални рад уточиште нашли у породици у којој је стасала, завршила школу и која јој је пружила љубав и пажњу.

“Ја сам 2002. године стицајем околности дошла у хранитељску породицу пошто моја биолошка мајка није имала средстава и могућности да ме изведе на прави пут. Након основне школе завршила сам средњу, а затим и факултет у року. Не бих то успјела без хранитеља и Центра за социјални рад”, рекла је Арсенићева.

Она је данас запослена и засновала је своју породицу. Истиче да их је у хранитељској кући знало бити и преко 10, а живот им је био као у правој породици, јер су живјели као браћа и сестре, а и данас одржавају контакте.

Бранка Сладојевић, помоћница министра здравља и социјалне заштите РС, навела је да је двадесетак одсто дјеце из РС без родитељског старања смјештено у ЈУ Дом “Рада Врањешевић” те напоменула да су један вид хранитељских породица сродничке породице, у које је смјештено 115 дјеце.

“Према Стратегији унапређења социјалне заштите дјеце без родитељског старања приоритет је подршка биолошкој породици, односно превенција издвајања дјеце из породице, а онда и проналазак адекватне породице у коју ће бити смјештена. Најважнији је увијек интерес дјетета и његове жеље се ослушкују, јер они се понекад једноставно не пронађу у некој породици, као што је то био случај са Сањом када је први пут смјештена”, казала је Сладојевићева.

Напомиње да дјеца у породичном окружењу имају могућности да развијају своје потенцијале, али јако је важно и да одржавају контак с биолошком породицом.

Мирела Шуман, представница Фондације “Инфохаус”, рекла је да, према анкетама, становници БиХ немају развијену свијест шта је хранитељство и какав је то облик збрињавања дјеце, а циљ кампање је промоција хранитељства као једног од најбољих облика збрињавања дјеце без родитељског старања.

Шуманова је навела да је циљ УНИЦЕФ-а да до краја 2019. године све више дјеце буде у хранитељским породицама, а да се домови трасформишу и добију друге улоге.

Неке од локалних заједница у РС немају хранитељске породице, а кампања “Свако дијете треба породицу” усмјерена је управо на промоцију и хранитељства, те су с јучерашње конференције поручили свима који имају могућности да приме неко дијете и пруже му могућност за бољи живот.

Накнаде

Из Министарства су подсјетили да хранитељ може постати свака особа која има мотивацију да помогне дјеци, те се након процјене стручне службе тој особи даје потврда о бављењу хранитељством.

Накнада за хранитеља износи 25 одсто од просјечне плате у претходној години и 60 одсто од цијене смјештаја у дом.

“То значи да накнада износи 209 КМ, а око 400 КМ су трошкови за једно дијете”, навели су надлежни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.