Хоће ли БиХ спријечити изградњу нуклеарног одлагалишта на Трговској гори?

РТРС
Хоће ли БиХ спријечити изградњу нуклеарног одлагалишта на Трговској гори?

Хоће ли БиХ предузети дипломатске кораке, како би спријечила изградњу нуклеарног одлагалишта на Трговској гори?

Ако се то деси биће угрожено здравље више од 200.000 становника Републике Српске и Федерације,а дио становника са потенцијално угроженог подручја пријети и егзодусом. На то су, међународне експерте, упозорили и званичници Републике Српске и БиХ,а од Министарства иностраних послова затражен је већи ангажман у преговорима са Хрватском.

Јавне расправе на бх. тлу, резулоције, протести и преписке са Загребом, исте садржине...нису осујетиле намјеру сјеверозападних комшија да свега неколико километара од бх. границе и од насељених мјеста у сливу ријеке Уне граде одлагалиште за радиокативни и нуклеарни отпад. Напротив! Противљење се у Загребу игнорише, а Трговска гора као будуће одлагалиште – све гласније помиње. Због тога Радна група за праћење активности о Трговској гори, од Министарства иностраних послова БиХ захтијева активнију улогу.

- Више активизма у билатералном и мултилатералном смислу у разговорима са властима Републике Хрватске да се њихова намјера осујети, да они изграде то одлагалиште на мјестима које није насељено, које није уз границу и да одлажу свој отпад на мјесту које неће угрожавати становништво - истиче Сребренка Голић, министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију.

За становништво, утјеха није и не може бити то што из Загреба о Трговској гори говоре као о привременом рјешењу - на период од двије или три деценије – односно док нуклеарка Кршко не престане с радом и не буде трајно уклоњена.

Алармантно им звучи и скорашње образложење које је уз одбијеницу за изградњу заједничког одлагалишта сувласника нуклеарке, у Врбини у приобаљу Саве, из Загреба послато пут Љубљане. Главни разлог одбијенице, то што би отровна материја из Врбине, подземним водама могла да доспије и до водоводних цијеви Загрепчана. Са Трговске Горе, међутим, отровна материја пријетила би насељеним мјестима у сливном подручју ријеке Уне и дијелом Сане.

- БиХ је ратификовала све међународне споразуме који се односе на питање нуклеарне безбједности, захваљујући ратификацији тих споразума Агенције које раде у БиХ су поступале у вези са ратификацијом - каже Борислав Бојић, замјеник предсједавајућег Комисије за одбрану и безбједност.

Исто понашање БиХ, захтијева и од земаља са којима граничи – да поштују међународне споразуме и њима прописане стандарде.

- Осим наших експерата који ће бити задужени да испитају, укључићемо и међународне експерте и међународне организације које ће видјети колико они ће испоштовати те њихове стандарде - напомиње Маринко Зељко, директор Регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ.

Међународни експерти, међутим, данас су били спремни тек да вербално подрже захтјеве домаћина.

- Сви знамо и већ је годинама је јасно да морају бити сви извори јонизирајућих зрачења и сви радиоактивни извори морају радити сигурно - истиче Мирослав Грегорич, експерт за нуклеарну безбједност Словенија.

Проблем нуклеарног отпада из Кршког, годинама није ријешен између Загреба и Љубљане. Ниско и средње радиоактивни отпад до сада је кумулиран, у привременом складишту у кругу нуклеарке.

Крајем 2016. године складиште је било готово попуњено. Тада је још потврђено да се ради о 2.000 метара кубних отпада. Своју половину, Хрватска мора да преузме и збрине, најкасније до 2023.- године! Да ли ће, "чистећи своје двориште" отровну материју, "пребацити" тик уз комшијско, зависи и од међународних званичника!? - Све води ка томе да БиХ треба да се припрема или за међународну арбитражу или за покретање међудржавног спора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана