Хоће ли БиХ спријечити изградњу нуклеарног одлагалишта на Трговској гори?

 Хоће ли БиХ спријечити изградњу нуклеарног одлагалишта на Трговској гори? 20.03.2018 05:38 | РТРС

Хоће ли БиХ предузети дипломатске кораке, како би спријечила изградњу нуклеарног одлагалишта на Трговској гори?

Ако се то деси биће угрожено здравље више од 200.000 становника Републике Српске и Федерације,а дио становника са потенцијално угроженог подручја пријети и егзодусом. На то су, међународне експерте, упозорили и званичници Републике Српске и БиХ,а од Министарства иностраних послова затражен је већи ангажман у преговорима са Хрватском.

Јавне расправе на бх. тлу, резулоције, протести и преписке са Загребом, исте садржине...нису осујетиле намјеру сјеверозападних комшија да свега неколико километара од бх. границе и од насељених мјеста у сливу ријеке Уне граде одлагалиште за радиокативни и нуклеарни отпад. Напротив! Противљење се у Загребу игнорише, а Трговска гора као будуће одлагалиште – све гласније помиње. Због тога Радна група за праћење активности о Трговској гори, од Министарства иностраних послова БиХ захтијева активнију улогу.

- Више активизма у билатералном и мултилатералном смислу у разговорима са властима Републике Хрватске да се њихова намјера осујети, да они изграде то одлагалиште на мјестима које није насељено, које није уз границу и да одлажу свој отпад на мјесту које неће угрожавати становништво - истиче Сребренка Голић, министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију.

За становништво, утјеха није и не може бити то што из Загреба о Трговској гори говоре као о привременом рјешењу - на период од двије или три деценије – односно док нуклеарка Кршко не престане с радом и не буде трајно уклоњена.

Алармантно им звучи и скорашње образложење које је уз одбијеницу за изградњу заједничког одлагалишта сувласника нуклеарке, у Врбини у приобаљу Саве, из Загреба послато пут Љубљане. Главни разлог одбијенице, то што би отровна материја из Врбине, подземним водама могла да доспије и до водоводних цијеви Загрепчана. Са Трговске Горе, међутим, отровна материја пријетила би насељеним мјестима у сливном подручју ријеке Уне и дијелом Сане.

- БиХ је ратификовала све међународне споразуме који се односе на питање нуклеарне безбједности, захваљујући ратификацији тих споразума Агенције које раде у БиХ су поступале у вези са ратификацијом - каже Борислав Бојић, замјеник предсједавајућег Комисије за одбрану и безбједност.

Исто понашање БиХ, захтијева и од земаља са којима граничи – да поштују међународне споразуме и њима прописане стандарде.

- Осим наших експерата који ће бити задужени да испитају, укључићемо и међународне експерте и међународне организације које ће видјети колико они ће испоштовати те њихове стандарде - напомиње Маринко Зељко, директор Регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ.

Међународни експерти, међутим, данас су били спремни тек да вербално подрже захтјеве домаћина.

- Сви знамо и већ је годинама је јасно да морају бити сви извори јонизирајућих зрачења и сви радиоактивни извори морају радити сигурно - истиче Мирослав Грегорич, експерт за нуклеарну безбједност Словенија.

Проблем нуклеарног отпада из Кршког, годинама није ријешен између Загреба и Љубљане. Ниско и средње радиоактивни отпад до сада је кумулиран, у привременом складишту у кругу нуклеарке.

Крајем 2016. године складиште је било готово попуњено. Тада је још потврђено да се ради о 2.000 метара кубних отпада. Своју половину, Хрватска мора да преузме и збрине, најкасније до 2023.- године! Да ли ће, "чистећи своје двориште" отровну материју, "пребацити" тик уз комшијско, зависи и од међународних званичника!? - Све води ка томе да БиХ треба да се припрема или за међународну арбитражу или за покретање међудржавног спора.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица