Хава Барух: Почињемо заједнички рад
Из Републике Српске у Израел носим са собом дивне утиске, јер сам овдје упознала дивне људе, са којима се може остварити квалитетна пословна сарадња, али и пријатељство.
Рекла је ово у интервјуу за "Глас Српске" шеф Одјељења за централну Европу Међународне школе "Јад Вашем" Хава Барух.
* ГЛАС: Како сте задовољни одржаним предсеминаром у Бањалуци?
БАРУХ: Веома сам задовољна доласком у Републику Српску, јер сам упознала људе који су отворени да уче и чија су срца отворена, а то је најважније. Ако су они спремни да уче, то је непроцјењива вриједност. Могла сам да осјетим њихову снагу и спремност да раде. Веома је важно организовати пресеминаре за учеснике који треба да дођу на семинаре у Израел. Професори у РС који су присуствовали овом предсеминару упознати су са тим шта ће радити у Израелу, а за мене је битно јер ћу знати како да организујем свој рад са њима.
* ГЛАС: На који начин ради Међународна школа "Јад Вашем", колико има ученика, какве пројекте спроводи, те да ли се очекује нека сарадња са РС?
БАРУХ: Замисао и циљ нашег рада јесте да професори који нас посјете касније сами креирају пројекте. Пишемо им педагошки материјал. Почињемо заједнички рад са Педагошким заводом РС и надам се да ћемо заједно много тога корисног урадити. Имамо одличне професоре у Српској и то је добар корак. Надам се многим заједничким пројектима.
* ГЛАС: Да ли се придаје довољно пажње жртвама холокауста у свијету?
БАРУХ: То је веома крупно питање. На неки начин да, придаје се довољно пажње. Сви музеји и институти који постоје покушавају да одају почаст. Али вријеме иде… Други ратови су се десили, тако да је природно и ја могу разумјети да је за свако људско биће то лично искуство. Није једноставно подсјећати људе, али треба их ипак на прави начин подсјећати, све док постоје ратови. Разумијемо да вријеме иде, али зато ми не радимо никаква поређења, нити се такмичимо, у смислу да будемо једина жртва.
Млади
* ГЛАС: Колико млађе генерације у Израелу, али и овдје знају о жртвама холокауста?
БАРУХ: Говорићу само о младима у Израелу, јер њих познајем најбоље. Са једне стране млади у Израелу су заинтересовани да сазнају шта се то десило, док са друге стране понекад осјећам да им је то превише, што разумијем. То управо и јесте изазов. Постоји опасност да када млади људи уче о том страшном догађају, постају страшно љути, осјећају бол, и на неки начин они могу да почну да мрзе све људе, а ја се надам да то осјећање можемо избјећи. Не желим да млади људи у Израелу мрзе било кога.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
