Грдосију из Врбаса уписали у дневник храбрости

Овако описују свој посао чланови Републичке Цивилне заштите који су 27. септембра у свој дневник храбрости уписали једну од најтежих акција, уклањање авио-бомбе из ријеке Врбас у Бањалуци и њено уништавање на Мањачи.

Кажу да уклањање бомби, без обзира на величину и јачину, никада није рутина. У сваком тренутку су свјесни ризика, па им је због тога и страх "вјерни пратилац", а посебно када је ријеч о "грдосији" од 466 килограма.

Један од деминера који је од самог открића ове бомбе често био у опасности је Борислав Трнинић. Поред њега у води су били Саша Стојиновић и Душан Медан, а у утовару из чамца у возило за транспорт помагао је колега Видосав Пејић. Овој акцији су претходиле велике припреме. Трнинић је четири дана прије акције са члановима Ронилачког клуба "Бук" привезао бомбу тракама чија је носивост двије тоне.

- Да бисмо то урадили, на два мјеста смо морали да је поткопамо, а да је не помјерамо. Све смо радили пажљиво, центиметар, по центиметар - казао је овај храбри деминер.

Вођа тима Републичке управе Цивилне заштите за уклањање минско-експлозивних средства Душко Аникић тог дана је имао двоструку улогу. Управљао је дизалицом са Градског моста и учествовао у неутрализацији бомбе. Каже да је пресудна била и одлична координација међу члановима тима.

- Морао сам сто одсто да се ослоним на инструкције колега. Из кабине дизалице није било могуће видјети шта се дешава са тимом у води и шта им је потребно. Давали су сигнале куда да помјерам дизалицу. Моји потези су морали бити прецизни, није било мјеста за грешке - рекао је Аникић.

Радили су у најгорим могућим условима, а у дјелићу секунде је требало да донесу праву одлуку. Да све буде горе по ову храбру дружину, акцију је отежала киша, али то их није омело јер су знали колико је важно да бомбу што прије уклоне.

- Да је била јача киша, морали бисмо да помјеримо датум. Ова акција је била посебно опасна због тога јер је бомба била у води и у јако густо насељеном мјесту - рекао је Аникић.

Објаснио је да авио-бомбу нису неутрализовали детонацијом већ техником дефлаграције, односно уклањањем упаљача и разбијањем. У томе им је помагао Раде Јаковљевић, који је имао још једну дужност. Били су спремни и на најгоре.

- За вријеме вађења бомбе, у случају да се десила детонација, мој посао би била вожња санитета - рекао је Јаковљевић.

У том најгорем случају подршку је требало да му пружи медицинар Иванка Малобабић, за коју, на срећу, ипак није било посла. Она своје колеге, са којима сарађује већ 18 година, описује као веома храбре, али и скромне.

- Свако јутро одлазе из својих домова и поздрављају се са својим породицама. То је стресан посао и за нас и за наше најмилије. Чим мало закаснимо кући, одмах нас зову и провјеравају да ли се нешто десило - каже Малобабићева.

Дејан Шакотић, који је био у колони која је превозила бомбу на Мањачу, каже да страх увијек постоји.

- Није нам свеједно, али смо овај посао схватили професионално и не радимо га рутински - рекао је Шакотић. 

За бављење најопаснијим послом на свијету, поред великог срца, потребна је и добра опрема, са којом деминери кубуре.

Помоћник директора Републичке управе Цивилне заштите за деминирање Драган Кос рекао је да се труде да обезбиједе што бољу опрему, али да су могућности скромне.

- Ову авио-бомбу нико није могао уклонити у РС осим нас, а да то урадимо, морали смо посудити дизалицу од војске и чамац од Ватрогасне бригаде у Приједору - рекао је Кос.

Похвале

Послије вађења авио-бомбе из Врбаса деминери Републичке Цивилне заштите постали су истински јунаци не само у очима Бањалучана, већ и шире. Ријечи хвале им стижу и од директора Цивилне заштите РС Вељка Елеза.

- Први пут у Републици Српској неексплодирана бомба је уклоњена са овакве локације. Како би посао обављали још боље, потребна им је модернија опрема и додатна оспособљавања - рекао је Елез.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.