Потребно обновити родну кућу Гласа ФОТО

На 70. рођендан нашег листа представници "Гласа Српске" у пратњи начелника општине Дрвар Стевице Лукача обишли су родну кућу "Гласа" и положили вијенац у знак сјећања на деценије сажете на страницама најстаријег дневног листа у РС и БиХ.

Директор "Гласа Српске" Борис Дмитрашиновић рекао је да је Жупица светиште "Гласа".

- Једино ме жалости то што је објекат у којем је почела историја "Гласа" девастиран у посљедњем рату. Вјерујем да ћемо га у сарадњи са општином обновити и направити спомен-собу - рекао је Дмитрашиновић.

Лукач је истакао да је изузетно важно да буде обновљен објекат који је био домаћин прве редакције "Гласа".

Најављеној обнови посебно се радује Горан Тадић, најмлађи потомак који је рођен у истој кући гдје и "Глас". Горан с поносом истиче да је рођен на том огњишту, а жеља му је да буде домаћин обиљежавања идућих годишњица "Гласа Српске".

"Глас Српске" је у дугој историји промијенио неколико градова у којима му је било сједиште редакције и више имена. Под именом "Глас Српске" излази од 5. маја 2003. године, а приватизован је 2008. године када је већински власник постала компанија "Независне новине".

Глас Српске седам деценија свједок времена

Свечаном академијом у Банском двору у Бањалуци у уторак увече прослављено је 70 година постојања "Гласа Српске" - најстаријег дневног листа у Републици Српској и БиХ.

Велики јубилеј

Предсједник Организационог одбора за обиљежавање 70. годишњице "Гласа Српске" и члан Предсједништва БиХ из РС Небојша Радмановић рекао је да је ово велики јубилеј за медијску дјелатност нагласивши велики значај који је "Глас" имао кроз историју.

- "Глас" се кретао од слободарских новина које су шириле истину о праведној борби до данашњег "Гласа" који је модеран и одговара на све захтјеве својих читалаца. За 70 година "Глас Српске" је изњедрио плејаду врхунских новинара, а покретачи "Гласа", који су вјеровали у мир, правду и истину, засигурно су ту мисију испунили - рекао је Радмановић.

Предсједник РС Милорад Додик рекао је да је "Глас Српске" једна од најважнијих медијских кућа и свједок многих догађаја и бурне историје ових крајева.

- "Глас Српске" је остао власништво народа и показао се као институција која је могла да преживи све политичке системе који су се овдје развијали и стварање и пропадање земаља. Данас је "Глас" симбол РС и историје ових крајева - рекао је Додик.

Главни и одговорни уредник "Гласа Српске" Мирјана Кусмук казала је да овај дневни лист заузима једно од водећих мјеста на медијској сцени РС и БиХ.

- "Глас Српске" се у тржишној утакмици са другим медијима држи у самом врху и то веома чврсто. То постижемо радом, професионалним ставом, поштивањем кодекса и професионалних стандарда и наравно, ексклузивним информацијама - рекла је Кусмукова.

У име Управног одбора "Гласа Српске" присутнима се обратио Невен Копања истакавши да је "Глас" у седам деценија дугој традицији спојио многобројна тешка времена, али да се увијек трудио да буде огледало друштва.

- "Глас" ће, као и до сада, остати тачан, истинит и храбар - рекао је Копања.

Свечаној академији присуствовале су бројне угледне личности из политичког, културног и јавног живота РС, које су уживале и у врхунском забавном програму.

Перформанс

На свечаној академији изведен је и перформанс у којем су учествовали уредници и новинари "Гласа Српске" током којег је гостима приказана богата прошлост и представљени постулати на којима се данас заснива рад редакције.

Перформанс су са младом глумицом Наташом Перић извели уредник у "Гласу Српске" Мехмед Диздар и новинари Ведрана Кулага, Драгана Келеч и Горан Обрадовић. Они су изнијели довољно разлога да студент журналистике, којег је играла Наташа, у "Гласу Српске" започне своју новинарску каријеру.

Плакете

На свечаној академији уручене су и плакете заслужнима за допринос развоју "Гласа Српске". Секретар Организационог одбора за обиљежавање годишњице "Гласа Српске" Антон Касиповић додијелио је плакете Лимуну Папићу постхумно, Исмету Бекрићу, Светозару Свети Пуцару, Антону Берхасу и Гојку Шербули.

Лимун Папић

Папић је цијели радни вијек провео у "Гласу" као хонорарни сарадник, новинар, новинар-репортер, уредник спортске рубрике и уредник Деска. Био је покретач и утемељивач бројних акција и манифестација, а између осталог и Избора најбољих спортиста. Преминуо је 2003. године.

Исмет Бекрић

Бекрић, књижевник, преводилац и новинар, дуго је радио у рубрици култура у "Гласу". Био је уредник листа 1975. године, а потом и Издавачке дјелатности, те уредник едиције Савремена књижевност. За књижевни рад добио је скоро све награде и признања у бившој Југославији.

Светозар Свето Пуцар

Пуцар је био директор "Глас-комерца" и Издавачке дјелатности. Био је и члан Управног одбора "Гласа Српске". Добитник је многобројних признања и награда. Одликован је Орденом рада са златним вијенцем и Орденом заслуга за народ са сребрном звијездом.

Антон Верхаз

Верхаз је у "Глас" стигао 1962. и у њему остао све до 1989. године када је отишао у заслужену пензију. У "Гласу" је обављао најодговорније послове у процесу производње, између осталог, био је руководилац припреме на фото-слогу ИБМ револуционарне 1972. када су новине са оловне прешле на тада најмодернију штампу.

Гојко Шербула

Шербула је у "Гласу Српске" радио од 1987. до априла 2003. године, када је пензионисан. Био је уредник и дописник "Гласа" за Поткозарје, Лијевче поље и западну Славонију.

.

.

.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.