Фирме се отимају за ЦНЦ оператере

Милијана Латиновић
Фирме се отимају за ЦНЦ оператере

Бањалука - Стручњаци за компјутерско управљање машинама (ЦНЦ) тренутно су најтраженији кадрови на тржишту рада у Републици Српској, а због недостатка квалификованих стручњака из ове области, предузећа се за њих буквално отимају.

О коликом дефициту ових радника се ради најбоље показује евиденција Завода за запошљавање РС у којој су само четири незапослена ЦНЦ оператера и то у добојској филијали.

- Они немају лиценцу као доказ да су квалификовани за ово занимање, него је само евидентиран њихов рад у предузећима као ЦНЦ оператера. Путем бироа у Модричи запослено је десет лица која су прошла обуку за ЦНЦ оператере - истакли су у Заводу и додали да тренутно постоји велико интересовање послодавца са подручја општина Брод, Дервента, Модрича и Добој за запошљавањем овог кадра.

До сертификата о познавању рада на ЦНЦ машинама протеклих година могло се доћи само преквалификацијом, а од ове школске године у неколико средњих школа у РС уведен је и смјер ЦНЦ техничара.

У бањалучкој Техничкој школи уписано је једно одјељење ученика за овај смјер.

- Интересовање је заиста било велико. Уписали смо једно одјељење од 26 ученика. Побринули смо се и да опремимо кабинет за извођење практичне наставе како би из наше школе изашли квалитетни и добро обучени ђаци - истакла је директорица ове школе Кристина Мрђа.

Вођени потребама тржишта рада и у Средњошколском центру "Никола Тесла" у Котор Варошу шансу да изучавају компјутерско управљање машинама добило је 27 ђака.

- Осим тога, имамо и занимање машински техничар за компјутерско конструисање. У посљедње вријеме биљежимо тренд раста уписа ученика у машинску струку због тога што имамо три фабрике којима треба овај кадар, а и четврта је у изградњи. Око 80 одсто наших ученика у протекле двије године по завршетку школовања добили су посао у овим фабрикама - истакла је директорица которварошког Средњошколског центра Данијела Костић.

Додаје да са фабрикама на подручју општине имају договорену праксу за средњошколце.

Како би превазишли вакуум док ђаци који похађају овај смјер не заврше школовање, у предузећу "СИМ Техник" у Котор Варошу, које запошљава око 235 радника, сами обучавају ЦНЦ стручњаке.

- Имамо велики број ђака на пракси и у просјеку око 50 одсто оних које обучавамо добију посао одмах по завршетку школе - рекао је финансијски директор овог предузећа Ивица Марић.

Са недостатком школованог кадра муку муче и у предузећу  "ТЕХПРО" у Дервенти, које запошљава 120 радника и у којем је тренутно отворен конкурс за пријем десет ЦНЦ оператера.

- Принуђени смо да запошљавамо куваре, конобаре или раднике у некој другој струци које потом обучавамо да бисмо имали квалитетну радну снагу која ће радити на обради метала и изради дијелова за роботе који раде у ауто-индустрији. Издаци за обуку су огромни, а зараду имамо тек након три године - казала је Тања Кузмановић из овог предузећа.

Бањалучанин Бојан П., који је завршио угоститељску школу, у недостатку посла окренуо се машинству и преквалификовао за компјутерско управљање машинама.

- Ово је једно од најплаћенијих занимања тренутно код нас, плате се крећу од 800 до 1.500 КМ. Неколико дана послије добијања сертификата за ЦНЦ оператера пронашао сам посао - рекао је он.

Одлив кадра

У предузећима која запошљавају ЦНЦ оператере кажу да је, поред недостатка школованог кадра, проблем и одлив обучених радника.

- Плате ЦНЦ оператера у Словенији су око 1.000 евра, Аустрији 1.300, а у Њемачкој достижу и до 2.000 евра, због чега многи радници које обучимо одлазе преко границе - кажу у предузећима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана