Европске цијене за петоструко мање плате

Европске цијене за петоструко мање плате 22.06.2018 10:24 | nezavisne.com

Бањалука - Грађани БиХ поједине производе у малопродаји плаћају скупље него становници ЕУ у чијим земљама је просјечна плата већа и до пет пута, показују посљедњи подаци статистичког уреда европских заједница, Еуростата.

Тако електричне уређаје плаћамо по цијени која је за око шест одсто већа од просјека ЕУ, док су, на примјер, у Ирској, у којој је просјечна зарада 2.479 евра, ови уређају јефтинији за око 14 одсто од просјека ЕУ.

Послије Ираца, најмање за електричне уређаје издвајају Пољаци, Чеси, Британци и Бугари. Све ове земље осим Бугарске имају далеко веће плате него у БиХ.

Иако су примања далеко мања, и одјећу у БиХ плаћамо по скоро истим цијенама као и у ЕУ. Тачније, цијене су ниже за десетак одсто, али су опет веће него у Бугарској, Мађарској и Великој Британији, у којој је, поређења ради, просјечна плата у овој години 1.990 евра, или четири и по пута већа него у БиХ.

Када је регион у питању, одјећа у Србији је на 93 одсто просјека ЕУ, а у Македонији на 81 одсто.

Ипак, збирно гледано, цијене у малопродаји у БиХ скоро су дупло мање него у земљама Европске уније, с тим да су нам просјечна примања вишеструко мања.

Све земље ЕУ имају већу плату него БиХ

Све земље ЕУ имају већу просјечну плату него БиХ, с тим да 20 чланица европске заједнице има дупло већу плату. Радник у Бугарској, у којој се најмање зарађује, на крају мјесеца има тридесетак марака више него радник у БиХ.

Поред тога што зарађују више, подаци Еуростата показују како су им цијене хране и пића ниже од европског просјека, али и од БиХ.

Када су плате у питању, оно што никако не улијева оптимизам је податак да оне на годишњем нивоу у БиХ расту тек око осам марака, или око један одсто, док је, на примјер, у Бугарској у овој години забиљежен раст плата од 11 одсто.

“Надлежни не знају исконтролисати тржиште”

Марин Баго, предсједник Удружења за унапређење квалитета живљења “Футура”, каже како надлежни једноставно не знају исконтролисати тржиште на којем позиција потрошача није разумљива.

Сматра како је у тржишној економији као друштвено економском моделу потрошач једини баланс, те да ће се, уколико није равноправан, модел урушити, што се, како тврди, и дешава.

“Ми прво нисмо равноправни код услуга које даје држава. Ако политичке структуре не допуштају вама као потрошачу да будете равноправни у својој земљи, сигурно је да ће се и страни инвеститори и трговци понашати по истом шаблону. Значи, док год нас политичке структуре обесправљују, то ће радити и страни трговци”, каже Баго, додајући како су паралелно с тим плате мизерне и не задовољавају ни основне животне потребе.

Муриса Марић, извршни директор Удружења грађана “Дон” из Приједора, које се дуго година бави заштитом потрошача, каже како у земљама ЕУ, за разлику од БиХ, потрошачи диктирају одређене политике, тако да не треба да чуди да је, на примјер, бијела техника јефтинија.

“Они имају здраву конкуренцију која утиче да се цијене свакодневно снижавају, али и даље теже и развоју економије која ће им омогућити јефтиније производе. То им стандард дозвољава”, казала је она.

Са друге стране, додаје, потрошачи у БиХ нису довољно освијешћени и не показују велико противљење за енормно високе цијене појединих артикала, док би у земљама Европе купци бојкотовали тржне центре.

“Колико год о томе причали, свијест и даље није довољно развијена”, закључила је она.

ЦИЈЕНЕ У БиХ у односу на ПРОСЈЕК ЕУ

  • Електрични уређаји - 106 одсто
  • Одјећа - 88 одсто од просјека ЕУ цијене одјеће
  • Храна и пиће - 78 одсто
  • Ресторани и хотели - 55 одсто
  • Алкохол и дуван - 53 одсто
  • Цијене у малопродаји - 52 одсто



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица