Ентитети и даље без сагласности о енергетским политикама
Бањалука, Сарајево - БиХ ни ове године неће направити искорак у имплементацији европских енергетских политика, чији је носилац Енергетска заједница, а чије испуњавање је неопходно да би се земља приближила правној стечевини ЕУ у области енергетике.
Наиме, ентитетске владе се нису ни милиметра помакле кад је у питању основни концепт како треба да изгледа енергетска политика у земљи.
Док у ФБиХ желе да се све кључне енергетске области, посебно дио по питању гаса и гасне инфраструктуре, регулише државним законодавством и прописима, у Републици Српској желе да се та област регулише на нивоу ентитета, а да онда државни документи, укључујући и државну енергетску стратегију, буду сублимација мјера и прописа с нивоа ентитета.
Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, каже за “Независне” да су мале шансе да БиХ ове године испуни обавезе које је прихватила кроз чланство у Енергетској заједници.
“То је прије свега, али не и једино, имплементација у наше законодавство најновијих стандарда ЕУ, односно Трећег енергетског пакета”, каже он.
Додаје да је за тако нешто потребно донијети закон о регулатору електричне енергије и гаса, преносу и тржишту, али да за тај закон, иако је урађен и усаглашен, нема позитивног мишљења ентитета.
“Не видим спремност у овом тренутку да се направи овај важан корак и зато нисам оптимиста”, рекао је он.
Све те основне смјернице требало би дефинисати у енергетској стратегији БиХ, чије усвајање је у току, али опет се појавио проблем чињенице да ентитети различито гледају на оно што стратегија треба да садржи.
У Министарству индустрије, енергетике и рударства РС истичу да је Влада РС сагласна да се донесе оквирна енергетска стратегија БиХ до 2035. године, али уз услов да се у тексту с којим је Влада упозната прихвате примједбе које ће доставити Министарство индустрије, енергетике и рударства.
“Оквирна енергетска стратегија БиХ до 2035. године представља сублимацију двије ентитетске стратегије и стратегије Брчко дистрикта”, категорични су они.
Извор упућен у односе о енергетици нам је рекао да ће стратегија бити усвојена с оним дијеловима око којих нема спора, попут повећања енергетске ефикасности, декарбонизације постројења за производњу струје на угаљ и фосилна горива, као и повећање удјела зелених енергија, односно соларних и других еколошких постројења.
Међутим, копља ће се и даље ломити на надлежностима над сектором гаса и електричне енергије, односно који ниво надлежности треба да добије БиХ, а који ентитети.
Из ФБиХ нисмо добили одговор на питање, али је из одговора који смо добили раније јасно да они и даље остају при ставу да би што већи дио требало да буде регулисан на нивоу БиХ. Иначе, Влада ФБиХ је већ прихватила оквирну енергетску стратегију до 2035. године у форми у којој је написана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
