Дуг за дијализу достигао 70 милиона марака

Драгана Орловић, Снежана Тасић 22.07.2017 13:00

Бањалука - Неизмирене обавезе Фонда здравственог осигурања РС према дијализним центрима у Српској у првих шест мјесеци ове године скочиле су за десет милиона марака у односу на исти период лани, те су достигле 70 милиона КМ.

Потврдили су то у Фонду, гдје кажу да је ријеч о обавезама које пружа приватни партнер "Фресениус Медицал Царе" и Интернационални дијализа центар у оквиру осам дијализних центара. Главни разлог што су порасле све те обавезе јесте, како објашњавају, недовољан прилив новца.

- На недовољно остварење прихода првенствено утиче нередовна уплата доприноса за здравствено осигурање, као и изразито лоша структура осигураника, гдје запослени из чијих се доприноса финансира готово комплетан здравствени систем чине тек нешто више од трећине осигураника - кажу у Фонду.

Такође, на раст неизмирених обавеза утицало је и повећање пружених услуга, односно број дијализираних пацијената.

- У овој години услуге дијализе користи 1.036 осигураника, што је нешто већи број у односу на 2016. годину - истичу у Фонду и напомињу да је најважније то што се упркос дугу ипак никада није довело у питање пружање услуга дијализе пацијентима.

Предсједник Удружења дијализираних, трансплантираних и хроничних бубрежних болесника регије Добој Жељко Ристић већ 13 година иде четири пута седмично на дијализу. Он каже да у добојски дијализни центар долази око 130 пацијената, од којих нису сви из овог града, већ стижу и из Дервенте, Теслића, Станара и Петрова.

- Немамо тренутно проблема са пружањем дијализних услуга. Ипак, плашим се да ће ускоро морати затворити овај добојски дијализни центар због свих тих дугова и да ћемо тада сви ићи у Лакташе - истиче Ристић.

Према његовим ријечима, пацијенти којима је неопходна дијализа сусрећу се са разним проблемима. Међу највећима од свих тих мука јесте то што су, како тврди, једини у свијету којима није признат статус инвалида.

- Наша инвалидност је само на папиру и од тога немамо ниједну марку. Ту је и проблем у вези с трансплантацијом, која је код нас могућа једино са сродника - казао је Ристић.

Он је нагласио да овдашњи љекари заговарају да је боља дијализа од трансплантације, иако његова само једна дијализа кошта 115 евра, а седмично су му, подсјећа, потребне четири.

У Приједору је хроничним програмом дијализе обухваћено око 80 пацијената. Најмлађи пацијент има тридесетак година, а најстарији 94. Већина пацијената услуге дијализе користи три пута седмично, неки од њих су на овом програму и више од деценије, а свима њима заједно живот зависи од тих апарата.

Начелник Дијализног центра у Приједору др Љубо Вуковић истиче да они немају никакве информације о финансијама, односно дуговањима за дијализу, те да им је у првом плану брига за пацијенте.

- Није ми јасно да тог дуга уопште може бити за ову врсту терапије, будући да се тиме директно угрожавају животи обољелих - рекао је један Приједорчанин, који редовно доводи свог рођака на дијализу.