Драшко Милиновић, генерални директор Радио-телевизије РС: РТРС 2 стиже наредне године

* ГЛАС: Колико ће РТРС-у значити модерни продукцијски студио, који је недавно пуштен у функцију и у којем ћете моћи снимати захтјевни програм?

МИЛИНОВИЋ: РТРС сада има студио вриједан готово пет милиона са најквалитетнијом расвјетом у региону. Добили смо и опрему да ширимо програме и да као и други сервиси у региону имамо два или три програма. С тим у вези смо и почели са РТРС плусом, да би прерастао у РТРС 2. Опрема коју смо добили омогућава да несметано можемо да емитујемо три различита програма у РС и БиХ.

* ГЛАС: Да ли ће и када бити уведен трећи канал?

МИЛИНОВИЋ: Тај процес је повезан са преласком на дигитално емитовање. Вјерујем да ћемо са капацитетима које сада има тестно емитовање дигиталног сигнала наредне године имати РТРС 2. То значи да ће РТРС плус то и остати у складу са одобрењем регулатора. Да ли ће остати кабловски или ћемо од њега покушати да направимо тројку, видјећемо, али у свакој варијанти нам је циљ да имамо РТРС 1 и РТРС 2, да бисмо растеретили садржај са првог канала. Наш циљ су три канала, а приоритет је да 2017. године уведемо РТРС 2.

* ГЛАС: РТРС је у фази тестног емитовања дигиталног сигнала. Који су идући кораци?

МИЛИНОВИЋ: Ако све буде у реду, вјерујемо да би опрема могла да буде инсталирана до јесени идуће године, тако да би цијела земља дигиталним сигналом могла да буде покривена на јесен. Ако не буде у том року, сигурно је да ћемо у 2018. години све завршити.

* ГЛАС: Шта ће то донијети гледаоцима и шта ће им бити потребно за несметано праћење програма?

МИЛИНОВИЋ: Грађани не треба да насједају на приче продаваца рисивера и других уређаја док не буду званично објављени минимални технички услови који су потребни, да не би дошли у позицију да купе нешто што неће моћи да прими дигитални сигнал. Сваки бољи телевизор има потребан стандард, али немају сви такве телевизоре. Порука је да не купују нове телевизоре, јер су скупљи од рисивера, а органи БиХ би, прије свих, требало да субвенционишу набавку тих уређаја, посебно за социјално угрожене категорије. Јавни емитери су то тражили и за редовне платише РТВ таксе, јер би то била нека врста награде. Све земље у окружењу су субвенционисале набавку са 30 одсто, а негдје су сносиле и комплетне трошкове. Уређају коштају од 50 до 100 марака, али све зависи од минималних техничких услова.

* ГЛАС: Који је најбољи и најреалнији излаз из тренутне тешке ситуације, када је ријеч о финансирању јавних емитера?

МИЛИНОВИЋ: Однос јавних емитера у погледу РТВ таксе је веома конфузан. Због лошег закона, који је наметнут, дио одредаба никада није спроведен. Од почетка само тражили да тај закон буде измијењен, али није било слуха у Парламенту БиХ. Садашњи систем наплате РТВ таксе је најскупљи, јер то раде наши инкасанти, а имамо проблем са таксом у дијелу који се односи на претплатнике из ФБиХ. У овом моменту 340.000 домаћинстава у ФБиХ није у систему РТВ таксе. Други емитери су задужени за наплату у ФБиХ, а РТРС у РС. Наш приход је сваки мјесец већи, али је проблем што то не може да надомјести приход који прикупљају телеком оператери. Није било рјешења у Парламенту БиХ, тако да имамо ситуацију да се новац РТРС-а налази у ФБиХ и то око 7,5 милиона марака на годишњем нивоу. Ми ћемо и даље апеловати на грађане да плаћају таксу, јер је то најсигурнији прилив. Хитно је потребно мијењати Закон о јавном РТВ систему, јер је неспроводив. Тиме би била обезбијеђена дугорочност финансирања и емитовања.

* ГЛАС: У којем правцу би требало да иду измјене закона?

МИЛИНОВИЋ: Сам закон је компликован. Јавни емитери би требало да идуће године имају приход од дигиталне ренте и та чињеница је довољна да, када профункционише дигитална ера, РТВ такса можда буде спуштена на прихватљив износ или другачије дефинисана. Сада је тешко рећи који је то модел, јер одлучују политике које су дужне да обезбиједе несметан рад јавних емитера.

Дуговања

* ГЛАС: Јавни сервиси однедавно не могу преузимати вијести из међународне размјене путем Европске радиодифузне уније (ЕБУ) због неизмирених обавеза према тој асоцијацији. Да ли се то и на који начин одразило на РТРС?

МИЛИНОВИЋ: ЕБУ је обавијестио БХРТ да постоји тај дуг и то је један сегмент за преузимање вијести. Постоји толико разних сервиса да не може нико да каже да ће јавни сервиси остати без нечега. Срамота је да је дуг према ЕБУ нарастао на 11 милиона КМ, а наш дуг према БХРТ-у, на основу преузетих садржаја путем ЕБУ, није ни један одсто. Ентитетски емитери нису учествовали у стварању тог дуга.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.