Ђацима џогер умјесто алата

И ђаци и наставници сагласни су у томе да средњошколцима треба дати много више простора да покажу шта знају, али и да науче нове вјештине и тако постану конкурентан кадар на тржишту. Међутим, то често остају само њихове пусте жеље. Свједок томе је и средњошколац који се школује за конобара, а који није желио да му наводимо име. Он каже да је забринут због праксе коју треба да обавља у једном угоститељском објекту јер не зна шта ће га тамо дочекати.

- Школске колеге које су ту биле на пракси прије мене су доживљавале веома непријатне ситуације и умјесто да науче све финесе послуживања гостију у ресторану већ првог дана на пракси “задужили” би спужву и прали суђе. Не школујем се за перача чаша и тањира, већ да будем угоститељски радник - рекао је овај средњошколац.

Предсједница Актива директора средњих школа регије Приједор Валентина Совиљ рекла је да власници угоститељских објеката и нису претјерано заинтересовани да ученицима обезбиједе праксу у својим локалима, због чега је школа опремила кабинет за праксу.

- Имали смо примјера да ученици за шест мјесеци праксе у једној фирми нису видјели ништа осим џогера - рекла је Совиљева и додала да су ријетке фирме у којима се спроводи квалитетна практична настава.

Она је нагласила да нови Закон о средњем образовању пружа довољно  простора и даје могућност за унапређење.

- Прича о застарјелости наставних планова и програма није аргумент јер закон даје 30 одсто простора за промјене и иновације - навела је Совиљева.

Да је квалитетна пракса у предузећима на нашим просторима још у повоју за “Глас Српске” потврђује и предсједник Актива директора средњих школа регије Добој Спасоје Васиљевић.

- Пријеко је потребно системско рјешење. Инсистирам на томе да буде формирано савјетодавно тијело за образовање и запошљавање, које би требало да буде копча између школа, локалне управе и привреде. Циљ нам је да формирамо регистар предузећа која желе да ученике приме на праксу на подручју града, а потом да то исто радимо и за цијелу регију - истакао је Васиљевић.

Додаје да дјеца и даље, нажалост, на праксу иду по систему познанства.

- Саобраћајна и електро школа, на чијем сам челу, остварује сарадњу са 43 предузећа. Није било лоших искустава, али има и послодаваца који, иако имају добру вољу да ђацима обезбиједе праксу, немају адекватне услове за то - рекао је Васиљевић и нагласио да је одлив радне снаге пробудио свијест послодаваца да ђацима пруже шансу у производним погонима.

Да има простора за унапређење сарадње између школа и привредника потврђују и послодавци.

- Школске радионице морају бити квалитетније опремљене са машинама које су тренутно у употреби у предузећима, а не да ђаци раде на неким праисторијским машинама које нико не користи. Ако се пракса спроводи у предузећима, неко мора бити задужен за ту дјецу. Њих би, прије свега, требало да прати професор практичне наставе који ће бити и плаћен за тај додатни посао. Ако дуално образовање заживи, како је планирано, имаћемо квалитетну радну снагу. У супротном, бојим се, изгубићемо све - рекао је предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић. 

Дуални систем

Надлежни у Српској планирају да у овој години спроведу реформу средњег образовања, а акценат ће бити стављен на увођење дуалног система. Према том систему, планирано је да средњошколци у првом разреду праксу у предузећу имају један, у другом, два, а у трећем три дана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.