Дијаспора послала 2,6 милијарди КМ

Дијаспора послала 2,6 милијарди КМ 16.05.2018 10:21 | radiosarajevo.ba

Сарајево - Све већи број грађана који живе у иностранству узроковао је и повећање новчаних дознака који из дијаспоре стижу у Босну и Херцеговину сваке године.

Тачније, у 2017. години износ новчаних дознака из дијаспоре био је 2,61 милијарду КМ, што је за седам одсто више у односу на 2016. годину.

“Иако Централна банка Босне и Херцеговине не објављује податке о износима дознака према земљама, у односу на концентрацију наше дијаспоре у западној Европи, посебно у Њемачкој, Аустрији, скандинавским земљама, те у САД-у може се сугерисати да из тих земаља долазе највећи износи дознака”, појаснили су за Радиосарајево.ба из Централне банке БиХ.

Додали су и да се у задњих пет година износ дознака које из иностранства стижу у БиХ повећао за готово пола милијарде КМ, будући да је забиљежени износ дознака у 2012. години износио 2,10 милијарди КМ, а онда је постепено растао током свих година, те је највећи раст забиљежен између 2016. (2,44 млрд. КМ) и 2017. године (2,61 млрд. КМ).

“Дознаке из иностранства углавном представљају новчану помоћ породицама у сврху личне потрошње или подизања стандарда. Према структури средстава која чине дознаке тешко је очекивати да би они могли бити подлога за значајније инвестиционе пројекте јер се ради о директној помоћи породица од чланова из иностранства и као таква су више усмјерена за потребе текуће потрошње.

Разлози повећања дознака из иностранства, односно приватних новчаних трансакција леже у бољем имовном стању људи који су одраније у дијаспори, те све већем броју миграната из БиХ у иностранству који почињу да достављају новац у домовину”, додали су из Централне банке БиХ.

Оно што је посебно занимљиво бројним аналитичарима, али и економским стручњацима који кроз разне пројекте покушавају помоћи бх. држављанима у дијаспори како би паметно усмјерили своје дознаке у инвестиције јесте да удио дознака из дијаспоре у укупном БДП-у БиХ износи 8,67 одсто, уколико се мјери према БДП-у за 2016. годину, који је и посљедњи званични из Агенције за статистику.

Ипак, поражавајуће је да су дознаке радника многоструко веће од директних страних улагања у БиХ, па су тако гастарбајтери, рецимо, 2016. године послали шест пута више новца, у односу на износ директних страних инвестиција.

Економски аналитичар Златко Хуртић сматра како је то једна од специфичности БиХ, због њене ратне прошлости, али и да је потребно много више радити на промјенама система, како би се повећао и број страних инвестиција.

“Ми имамо јако велики прилив новца по основу дознака, а он износи између девет и десет ГДП-а (БДП-а). Али, посебно је важно рећи јесте да скоро исто толико новца дође неформалним каналима, посебно током празника, тако да тај износ сигурно чак може бити и око 20 одсто БДП-а, што је и рекордан износ икад остварен од страних инвестиција у БиХ. То јесте парадокс, али и с друге стране и специфичност наше ратне прошлости, те наравно веза дијаспоре са нашом земљом. Када је ријеч о инвестицијама, тај сегмент има озбиљне проблеме с нашом пословном и политичком климом, те једноставно због тога имамо ситуацију да по том основу немамо значајније и веће приливе”, истакнуо је Хуртић.

Појаснио је и како је највећи проблем, који се некако поставља као блокада за потенцијалне стране инвеститоре у БиХ, уствари замршен политички систем и лоша политичка клима, којој треба хитних промјена.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица