Дарко Голић, начелник Клинике за анестезију и интензивно лијечење УКЦ РС: Најбоље методе из анестезије постају пракса и код нас

Милијана Латиновић
Дарко Голић, начелник Клинике за анестезију и интензивно лијечење УКЦ РС: Најбоље методе из анестезије постају пракса и код нас

Бањалучка анестезиологија слови за једну од најјачих на подручју бивше Југославије, а циљ нам је да пратимо свјетске трендове и да новине из ове области постану и наша рутина и пракса.

Рекао је то начелник Клинике за анестезију и интензивно лијечење Универзитетског клиничког центра РС Дарко Голић. Ова здравствена установа у петак и суботу биће домаћин Другог конгреса анестезије и интензивне медицине са међународним учешћем "Хипнос 2017", а очекује се долазак великог броја предавача из региона, али и реномираних клиника из САД.

- Гро програма биће посвећен обољењима у трудноћи и ризицима које носе та обољења на пород, с циљем да се трудноћа одржи максимално стабилно и обезбиједи сигуран пород, како за мајку тако и за дијете - истакао је Голић.

* ГЛАС: Колико је за УКЦ значајан долазак анестезиолога из свјетски познатих клиника Мејо и универзитета Јејл и Станфорд.

ГОЛИЋ: Првог дана конгреса предавања ће одржати професори из република бивше Југославије. Програм конгреса је конципиран по поглављима из анестезије и из интензивне терапије. У суботу нам долазе 22 предавача са водећих клиника и универзитета у САД, Клинике Мејо и универзитета Јејл и Станфорд. Осим теоретских предавања, имаћемо и три радионице о примјени ултразвука у регионалној анестезији, што је свјетски тренд. Инструктори ће нам бити љекари из САД, који остају овдје неколико дана како би радили са нама. Ми смо добрим дијелом већ овладали овим техникама, али циљ нам је да пратимо свјетске трендове и да новине које се појаве у свијету постану и наша рутина и пракса.

* ГЛАС: Колико смо далеко од примјене метода у овој области које се користе у свјетским клиникама?

ГОЛИЋ: Бањалучка анестезиологија слови за једну од најјачих на подручју бивше Југославије. Доласком младих љекара стасали смо у праву клинику која тренутно има 41 љекара од којих су 33 специјалисти. Едукацији младог кадра посвећујемо изузетну пажњу и у домену анестезије, али и интензивне терапије. Мислим да не заостајемо ни за једним центром у окружењу. Овладали смо свим облицима опште анестезије и пратимо свјетске трендове. Доласком нове опреме очекујем да ће неке ствари које не радимо, ући у рутину. Једино што не радимо су операције на отвореном срцу, јер немамо кардиохирургију иако су сви млади специјализанти прошли кардиоанестезију.

* ГЛАС: Које врсте анестезије користите на УКЦ РС?

ГОЛИЋ: Користимо све врсте општих анестезија и све врсте регионалних анестезија код одраслих. Код дјеце се углавном раде опште анестезије, мада је и ту свјетски тренд комбинација ове двије врсте, али дјечја хирургија код нас нема такав обим оперативних захвата да бисмо увели регионалне анестезије и код дјеце.

* ГЛАС: Лијечење пацијената хируршком методом немогуће је без анестезије. Међутим, многи пацијенти се више плаше саме анестезије и успављивања него захвата који слиједи. Да ли је тај страх од анестезије оправдан?

ГОЛИЋ: Рад на операционом столу је тимски рад хирурга који рјешава хируршки проблем и анестезиолога који прати пацијента водећи рачуна о свим његовим виталним функцијама. Најчешћи страх је од тога да ли ће се пробудити из анестезије, или да ли ће се пробудити у току оперативног захвата. Сигуран сам да ће ово бити професија будућности. Анестезија подразумијева и рад у јединицама интензивне терапије, гдје смо најоспособљенији за оживљавање пацијената. Пацијент под анестезијом смије бити колико год треба уз надзор анестезиолога, јер имамо захвате који трају и до 14 сати.

* ГЛАС: Који су најчешћи нежељени ефекти анестезије и колико често се јављају?

ГОЛИЋ: Нежељени ефекти се манифестују од интраоперативних као што је смањење притиска и успорење срчане акције до главобоље као најчешће постоперативне нежељене реакције на анестезију. Међутим, ми користимо најтање игле па се и та главобоља јавља у веома малом броју случајева и престаје већ други или трећи дан након захвата.

Безболан порођај

* ГЛАС: Колико је епидурална анестезија популарна код нас?

ГОЛИЋ: Сарадња с организацијом из САД, која је почела прије двије године, а чији је основни циљ максимално безбједан пород и за мајку и за новорођенче, довела је до значајног повећања употребе епидуралне анестезије. У епидуралној анестезији се код нас ради скоро 40 одсто порођаја, док је у свијету тај проценат око 90 одсто. Свим младим мајкама савјетовао бих безболан порођај, јер то је златни стандард у развијеним земљама. Код мајки које су имале операцију стабилизације кичме, код којих постоји инфекција или склоност крварењу или неке друге компликације, регионална анестезија се не препоручује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана