Четврт вијека од увођења интернета у БиХ

“Интернет данас у БиХ највише служи за забаву, игру и коментарисање стварности у којој живимо. Најмање се користи за пословне сврхе, јер држава још није обезбиједила законе, потребне регулативе које контролишу коришћење свега тога.  Један од примјера је нови Закон о играма на срећу, гдје се игре електронски не организују само зато што држава нема начина како да контролише новац, прилив новца и остало”, рекао је Слободан Драгичевић, секретар Удружења за информационе технологије Привредне коморе РС, те додао да интернет у пословном смислу није доживио праву експанзију.

Нагласио је да провајдери и даље не инвестирају на одређеним просторима, већ да су више фокусирани на урбано подручје и на сигурне, циљане кориснике, који су дугогодишњи и поуздани.

Навео је да у БиХ један број становника који живе у руралним подручјима нема квалитетан интернет.

Рекао је да је интернет током свих ових година колико постоји у БиХ  доживио велике промјене, почевши од промјене саме технологије приступа овој комуникационој мрежи.

Према његовим ријечима, раније је приступ интернету био могућ једино путем аналогне телефонске линије.

“Данас имамо ситуацију да су и интернет и приступ интернету много бржи у односу на тај период. Битно је и да је приступ интернету сада свакоме могућ на један јако једноставан начин”, додаје Драгичевић.

Харис Хаџиалић, генерални директор компаније “ГлобалГПС БХ”, казао је да је интернет у БиХ постао активан 1994. године.

“Тог првог дана је била једна веза на интернету и тад се то звало ББСи. Тај систем је радио до 1996. године, када је замијењен у пуном капацитету .ба доменом и отварањем интернета какав је прилично и данас знан”, рекао је Хаџиалић за “Независне”.

Према његовим ријечима, тадашње интернет везе биле су око 100 пута спорије него данашње, а доминантни телекоми су, како каже, имали енормну корист од ове врсте посла.

“Све је уведено и доступно путем интерента и то је постао јединствен медиј. Зато нам требају широкоприступне мреже како бисмо могли доћи до више података у што краћем времену”, истакао је Хаџиалић.

Нагласио је да је техника прихватљива и лако употребљива у БиХ, те да не заостајемо много за свијетом, али да модели рада, повјерење у систем, регулатива и закони коче напредовање и већи улаз интернета.

“Ми немамо разрађен модел подршке ни у едукативним институцијама, а камоли подршку развоју и пенетрацији интернета. Морамо развити свијест о заједничком раду и дјеловању против незнања и затупљености. Људи одлазе јер им је лакше користити 4Г било гдје осим у БиХ”, рекао је Хаџиалић.

Слободан Мићић, професор информатике и развојни програмер из Брчког, казао је за “Независне” да је развој интернета велика ствар за напредак човјечанства.

“Захваљујући привилегији брзог интернета, какав имамо данас, питање материјалног знања је готово у потпуности ријешено”, рекао је Мићић.

Према његовим ријечима, комуникација је увелико поједностављена, као и размјена података и садржаја.

Навео је да ће интернет у блиској будућности вјероватно знатно промијенити људско друштво, те да имамо велику срећу што живимо у времену у којем можемо да посвједочимо великом развоју.

Конференција о дигитализацији

Конференција “Дигитализација босанскохерцеговачког друштва” се одржава од 18. до 20. марта у Сарајеву у организацији Спољнотрговинске коморе БиХ и извршењем  компаније “GlobalGPS BH” д.о.о., као извршног органа програма.

Циљеви конференције су упознавање бх. друштва с појмом дигитализације као генератором развоја домаће привреде и стварања бољег окружења за инвестиције и отварање простора инвестицијама у нове високотехнолошке пројекте.

Харис Хаџиалић, генерални директор компаније “GlobalGPS BH”, казао  је да је ово идеална прилика за БиХ да коначно приступи процесу дигитализације, усвоји и примијени најбоље праске и интернационалне стандарде с циљем економског развоја у контексту приближавања чланству у Европској унији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.