Централни регистар кредита биће обрисан

Од сутра ће се, између осталог, потрошачи у сусједној Хрватској и другим земљама ЕУ моћи изјаснити да не желе да их позивају због продаје одређених услуга или производа, а у вријеме предизборних кампања странке ће морати имати посебно прикупљене дозволе како би се рекламирале путем СМС-ова. У Хрватској ће такође у петак с радом престати и Регистар кредитних обвезника.

Једна Бањалучанка каже да је већ добила обавјештење од једног портала из Хрватске да им потврди (пристанак) да ли и даље могу да користе њен маил путем којег годинама добија вијести и новости од њих.

“БиХ ће морати ускладити своје законодавство с том уредбом јер је Споразумом о стабилизацији и придруживању преузела двије обавезе о заштити личних података, а оне се односе на усклађивање законодавства и успостављање надзорног органа”, истакао је за “Независне” Петар Ковачевић, директор Агенције за заштиту личних података БиХ.

Према његовим ријечима, ова уредба доноси много новина, као што су успостављање нових права и ојачавање постојећих, као и јачање обавеза оних који обрађују личне податке.

“Када говоримо о ојачавању права, ово се односи на нпр. право на заборав, право на пренос података и друга права о заштити личних података”, навео је Ковачевић.

Истакао је да ће се код нас примјењивати постојећи закон док не буде усвојен нови, за који је, како тврди, Агенција у процесу припреме приједлога.

Додао је да је Агенција упознала надлежне с овом уредбом те их обавијестила о хитности и неопходности усклађивања нашег законодавства с њом.

Након усклађивања законодавства, тврди Ковачевић, у БиХ више неће постојати Централни регистар кредита као досад нити обавеза о достављању ових података.

Марко Ђого, економски аналитичар, сматра да ће брисање Централног регистра кредита (ЦРК) отежати рад банкама.

“Ово може довести до тога да ће банке, с обзиром на то да ће имати слабији увид, морати тражити неки други механизам како да дођу до тих података, што на крају може довести до поскупљења кредита”, казао је Ђого за “Независне”.

Сматра да би боље било пооштрити процедуру ко и под којим условима може користити податке ЦРК, него извршити само његово брисање.

Слободан Драгичевић, секретар Удружења за информационо-комуникационе технологије у Привредној комори РС, казао је да када су у питању информационо-комуникационе технологије наше законодавство сигурно неће бити у могућности да се усагласи с том уредбом.

“Постоји низ предуслова за усаглашавање које постојеће законодавство не прати и због тога ће нам бити неопходно много времена да се приближимо свим одредницима те директиве”, рекао је Драгичевић.

Нагласио је да ЕУ жели да забрани начин дистрибуције података који сада већ постоји.

“Ова уредба подразумијева начин дистрибуције податка о неким одређеним лицима, који се узимају на одређен начин, како их прикупљати, како их држати на неким мјестима, на серверима и да ли се ти подаци смију даље дистрибуирати”, појашњава Драгичевић.

Хрватски медији од строжих примјера заштите података од петка наводе да ће јавна објава листа уписаних у вртиће и школе мора имати правну основу, односно потврду родитеља да је смију објавити, а ако немају, користиће се лозинке и шифре.

Такође, при подизању налаз крви или било који други моћи ће бити уручен само лично особи, односно том пацијенту у руке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.