Будућност медија је у дигитализацији
Јахорина - Будућност медија је у дигитализацији, али у том процесу медији и новинарство морају доживјети квалитетне, креативне и иновативне промјене како би одговорили изазовима модерног технолошког друштва, један је од закључака округлог стола "Медији у ери дигитализације и нових технологија", одржаног данас у оквиру "Јахорина економског форума".
Главни и одговорни уредник "Независних новина" Сандра Гојковић Арбутина рекла је да ове новине интензивно раде на модернизацији својих огласа, јер прате захтјеве својих клијената којима више не одговарају класични ПР текстови.
Замјеник главног и одговорног уредника "Гласа Српске" Жарко Марковић рекао је да је циљ скупа био да учесници укажу на потешкоће у раду медија на њиховом путу укључивања у четврту индустријску револуцију и процес дигитализације.
"Питање је како ће традиционални медији одговорити на изазове дигиталног доба. Посебне проблеме на том путу има штампа која је суочена са поплавом интернет портала", навео је Марковић.
Замјеник главног и одговорног уредника Новинске агенције Републике Српске "СРНА" Дарко Гавриловић рекао је да је СРНА препознала важност будућег дигиталног доба и схватила да мора уводити нове садржаје, попут видео-сервиса, како би што боље одговорила захтјевима клијената.
Он је указао и на проблеме које ствара неуређена лесгислатива која би требало да регулише рад интернет портала који се појављају у све већем броју.
Директор Агенције "Represent Communications" из Београда Борислав Миљановић рекао је током уводног излагања да медије и новинаре, уколико буду пратили дигитализацију и иновације у информационом сектору, чека свијетла будућност, упркос лошим прогнозама у вези са опстанком ове бранше.
"Штампа није мртва, али неке ствари се неумитно мијењају, па то важи и за штампане медије. Дигитална будућност и није тако далеко од нас, јер су неки медији у Србији већ укључени у тај процес", истакао је Миљановић.
Он додаје да неће више само медији бити послодавци новинарима, јер ће се у будућности појавити нове и модерне компаније, агенције или медијски системи који ће запошљавати квалитетне и креативне новинаре, који знају да направе добар садржај.
"Производња и дистрибуција информација квалитетног садржаја кључ су за успјех новинарске професије", сматра Миљановић.
Данијел Симић, власник портала "Фронтал.рс", упозорио је да би дигитализација могла да угрози српски језик и ћирилично писмо. И он се заложио за измјену легислативе која дефинише рад медија.
Он је додао да још постоје институције које не разумију потребе медија, а у пракси су на снази и неки застарјели закони који коче развој медија.
"Институције морају да прате процес дигитализације и о томе је и било највише ријечи на `Јахорина економском форуму`. Медији би требало да буду на челу тог процеса", рекао је Марковић.
Синиша Вукелић, власник и главни уредник портала "capital.ba", изразио је скепсу због неизвјесне будућности класичног новинарства, а сличне ставове изнио је и извршни директор "Вечерњих новости" из Београда Радомир Видаковић, док се уредник информативног програма БХТ1 Марко Радоја заложио за боља законска рјешења у овој области.
Законодавним рјешењима у медијском простору БиХ није задовољан ни главни уредник информативног програма РТРС-а Синиша Михаиловић, али ни уредник информативног програма АТВ-а Ненад Трбић.
Главни и одговорни уредник сарајевског "Ослобођења" Вилдана Селимбеговић сматра да представници јавних РТВ-сервиса не треба да учествују на оваквим скуповима јер нису успјели да од својих медијских кућа направе праве РТВ-сервисе, којима је замјерила и на спором процесу дигитализације у БиХ.
Она сматра да у БиХ хитно треба донијети закон о транспарентном власништву медија.
Према њеним ријечима, штампани медији неће изумријети, као ни издавачка дјелатност.
Учесници округлог стола отворили су и питање да ли је у питању будућност новинарства или будућност радних мјеста за новинаре који ће, како је речено, све више морати да одговоре захтјеву послодаваца за повећање профита медијских кућа чији су власници.
Речено је, такође, да будућност новинарства није спорна, само што новинари треба да се мијењају и усавршавају своје методе рада у складу са изазовима модерног информатичког друштва.
Округлом столу је присуствовао и министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
