Борис Пашалић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, за “Глас Српске”: Реформама до јачег аграра

Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Борис Пашалић, наводећи да ће наставити са спровођењем реформи које су започете у мандату претходног министра. 

- Један од главних задатака биће и уређење правног и институционалног оквира свих елемената аграрног система, који укључује произвођачке организације, научне и образовне институције, те инспекцијске и контролне органе. Радићемо и на унапређењу здравствене заштите животиња, реализацији пројеката санације хидромелиорационих система, али и на унапређењу сектора шумарства - истакао је Пашалић.

ГЛАС: Недавно сте именовани за министра пољопривреде, како оцјењујете ситуацију у тој области?

ПАШАЛИЋ: Пољопривреда је заједно са прехрамбеном индустријом један од три најважнија сектора у структури економије РС, са трендом повећања укупне вриједности производње која је прошле године, према процјенама, износила 1,8 милијарди КМ, док је укупна вриједност пољопривредне и прехрамбене индустрије процијењена на 2,8 милијарди марака. Ти показатељи су резултат повећања оствареног обима производње, који је лани у воћарству износио 35 одсто, ратарству 40 одсто, а повртарству чак 50 одсто у односу на 2017. годину. Добре резултате у производњи прати значајно повећање средстава за финансирање пољопривреде, које је лани повећано за 18 одсто у односу на ранији период, а тај ниво биће задржан и ове године. Такође, издвајања за капиталне инвестиције лани су повећана за 50 одсто, уведене су процедуре јавног позива и фиксног износа суфинансирања свих капиталних инвестиција, што је наишло на добру реакцију пољопривредника. Тај начин одобравања новца задржаћемо и убудуће, са тенденцијом повећања износа средстава. Настојаћемо удовољити свим захтјевима пољопривредника када је у питању подршка за набавку механизације, што у 2018. години нисмо могли.

ГЛАС: Који су највећи изазови са којима се суочава аграрни сектор?

ПАШАЛИЋ: Изазов је све оно на шта ми као институција или произвођачи не можемо утицати. Ту у првом реду мислим на елементарне непогоде, које су, нажалост, редовна појава посљедњих година. Ван наше надлежности је и област спољне трговине и непостојање адекватних механизама контроле и заштите домаће производње. Како бисмо одговорили на те изазове, стимулишемо произвођаче да осигурају своју производњу и ту биљежимо значајно повећање броја корисника за које суфинансирамо 50 одсто трошкова осигурања. Стимулишемо произвођаче и на инвестиције за превентивне мјере заштите, као што су противградна заштита, антифрост систем, систем за наводњавање, које суфинансирамо од 30 до 35 одсто.

ГЛАС: На чему ћете инсистирати на почетку мандата?

ПАШАЛИЋ: Кључни елемент нове Владе је инсистирање на раздвајању социјалног од развојног модела у подршци секторима као што је пољопривреда. У том смислу инсистираћемо на даљем повећању средстава која се издвајају за аграрни буџет, на подизању обима и конкурентности пољопривредне производње код оних произвођача и сектора који могу постићи компаративну предност на тржишту. Условићемо исплату подстицаја за све кориснике са пријавом доприноса за пензионо и здравствено осигурање и плаћање накнаде за противградну заштиту. Ојачаћемо и систем контроле у оквиру рада Агенције за аграрна плаћања.

ГЛАС: Које пројекте планирате реализовати током четворогодишњег мандата?

ПАШАЛИЋ: Влада РС спроводи Програм економских реформи 2019-2021, у оквиру којег је за сектор пољопривреде кандидовано десетак мјера. У том периоду планирамо донијети закон о подстицајима, уредити област идентификације животиња и земљишних парцела, уредити информациони систем и систем контроле у шумарству и у области пољопривреде и водопривреде. Осим тога, већ реализујмо низ капиталних пројеката које финансирамо кредитним средствима ИФАД-а, Свјетске банке, Европске инвестиционе банке и других. Ријеч је о пројектима наводњавања, развоја руралног пословања, те конкурентности. Ради се и на санацији хидромелиорационих система, пројекту одрживог управљања шумама, а укупна вриједност свих тих пројеката је око 195 милиона КМ.

ГЛАС: Пољопривредници годинама траже да се заштити домаћа производња забраном увоза у вријеме када приспију домаћи производи. Иако је таква одлука неопходна на нивоу БиХ, да ли ћете као ресорни министар инсистирати на њеном доношењу?

ПАШАЛИЋ: Министарство је у претходном периоду дефинисало сет мјера за уређење спољнотрговинског пословања и заштите домаће производње и упутило низ иницијатива према институцијама БиХ. Нажалост, те иницијативе нису добиле и адекватан одговор. Надамо се да ће се ситуација на том питању промијенити у наредном периоду, а ми ћемо наставити са иницирањем заштитних механизама у области спољне трговине.

ГЛАС: Које су конкретне посљедице неконтролисаног увоза у БиХ?

ПАШАЛИЋ: Довољно је погледати податке о билансима у спољној трговини и закључити какве су посљедице нечињења у тој области. БиХ није добро испреговарала услове приступања ЕУ када је у питању сектор пољопривреде. Упоредо са отварањем граница за увоз појединих врста робе ту фазу нису пратила средства претприступних фондова за подизање конкурентности домаћих произвођача. Нажалост, сектор пољопривреде је на овом питању трпио посљедице неусаглашених политичких ставова, који су се, између осталог, односили и на покушаје негирања надлежности РС и покушаје стварања министарства пољопривреде на нивоу БиХ.

ГЛАС: Пољопривредници су незадовољни и додјелом земљишта у закуп јер, како тврде, државне парцеле махом добијају велика комерцијална газдинства. Шта ћете урадити у вези с тим питањем?

ПАШАЛИЋ: Нажалост, суочени смо са недостатком обрадивих површина у дијелу РС у којем се одвија најинтензивнија пољопривредна производња, а  с друге стране неискориштеним и запуштеним површинама у брдско-планинском подручју које представљају велики потенцијал за поједине гране производње. У том смислу, планирамо увести додатну подршку потенцијалним инвеститорима за уређење тих запуштених парцела, како бисмо ослободили тај заробљени потенцијал за узгој стоке, органску производњу и слично. Када је у питању државно пољопривредно земљиште, проблему приступамо системски, од општине до општине. Настојимо да у договору са локалним властима и групацијама пољопривредника на најбољи начин уредимо располагање тим површинама. Спријечићемо сваки монопол над државним парцелама, али због наслијеђених проблема из прошлости правни систем нам не дозвољава да брже рјешавамо та питања.

ГЛАС: Произвођачи пшенице и малине лани су били незадовољни ниском откупном цијеном. Могу ли ти произвођачи у новом циклусу производње очекивати јачу подршку ресорног министарства?

ПАШАЛИЋ: Сматрам да нема основе за незадовољство ни једних, ни других. Обје групације произвођача морају схватити да нису у повлаштеном положају у односу на друге и да се баве производњом берзанске и тржишне робе. Производња пшенице у Српској је највише подстицана у односу на регион и та подршка укључује подстицаје по хектару, по килограму, регрес за дизел, подршку за инвестиције. Произвођачи малине такође имају завидан ниво подршке по килограму откупљених количина, али и за све инвестиције у производњи. Све те мјере биће задржане и у наредном периоду, али оне не могу надомјестити ниску продуктивност.

Извоз меса

ГЛАС: Дуго се чека дозвола за извоз пилетине и црвеног меса из БиХ. Када је реално очекивати да домаће месо доспије на европску трпезу?

ПАШАЛИЋ: Очекујемо врло брзо добијање дозволе за извоз пилећег меса и јаја јер смо захваљујући нашим институцијама у сектору ветеринарства и субјеката чији објекти су кандидовани за одобравање извоза испунили све предуслове. Када је у питању црвено месо, бојим се да ће нам требати додатно вријеме. Без спровођења нултог пописа стоке, без уређења система идентификације животиња нећемо бити у могућности добити дозволу за извоз. То питање се мора рјешавати за цијелу земљу, а кључ брзог напретка је адекватна координација активности са институцијама БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.