БиХ и даље нема ни нафтне резерве
Беч, Бањалука - Компликована структура БиХ кочи имплементацију енергетских политика, на које се БиХ обавезала прихватањем Трећег енергетског пакета реформи, стоји у најновијем извјештају Секретаријата Енергетске заједнице у Бечу.
Како су истакли, Трећи пакет, који, између осталог, подразумијева и одвајање оператера од енергетске инфраструктуре, није уграђен у бх. законе из области енергетике, а постојећи закони, како стоји у извјештају, коче развој тржишта електричне енергије.
“Нацрт закона којим би ови проблеми били савладани талац је компликоване уставне и политичке структуре. Усвајање овог закона треба да буде врхунски приоритет”, наведено је у извјештају.
Супротно одредбама Трећег пакета, како је наведено у извјештају, системи производње и дистрибуције електричне енергије и даље нису раздвојени ни у РС ни у ФБиХ, због чега је и покренут правни поступак против БиХ од стране Секретаријата.
У електроенергетици, како наводе, у области одвајања оператера и произвођача имплементирано је само три одсто обавеза, приступ мрежама имплементиран је 97 одсто, док је велепродаја елетричне енергије имплементирана у 56 одсто. У области малопродаје имплементирано је 81 одсто мјера, док је у области регионалне интеграције урађено 39 одсто мјера.
Мршаве резултате БиХ је постигла у области имплементације гасних политика. Према извјештају, није имплементирана нити једна једина мјера када се ради о одвајању оператера инфраструктуре и дистрибутера, док су мјере у области приступа мрежи, успостављања велепродајног гасног тржишта, малопродаје и интероперабилности имплементиране између 10 и 16 одсто.
Још гора ситуација је у области нафтног сектора, у којем није имплементирана ниједна мјере ни у једној области. Како је истакнуто, БиХ и даље нема нафтне резерве, на које се обавезала потписивањем докумената за приступање ЕУ.
“Техничка помоћ Секретаријата у моделима како успоставити систем нафтних залиха није пропраћена конкретним приједлозима или активностима од стране Министарства спољне трговине и економских односа нити радне групе која је успостављена с том намјером”, наведено је, уз препоруку да би то министарство требало да преузме водећу улогу како би координисало активности на успостављању двомјесечног информативног система.
Нешто је боља ситуација у успостављању инфраструктуре за обновљиве изворе енергије, гдје је БиХ, како је наведено, имплеменирала око половине потребних мјера и активности.
Тако је, на примјер, имплементирано пола мјера из Националног акционог плана за обновљиву енергију, интеграције мреже и административних процедура, док није имплеменирана ниједна мјера увођења обновљивих енергија у области транспорта.
Како је истакнуто, БиХ има 25,3 одсто удјела обновљиве електричне енергије у укупној потрошњи, док је прошле године на мрежу прикључено 113 MW произведених из малих хидроцентрала, 16 MW из соларних панела, а један мегават из биомасе.
Иначе, из укупно произведених 2.165 мегавата електричне енергије, у великим хидроелектранама су произведена 1.594 мегавата.
Барбара Појнер, службеница за односе с јавношћу Енергетске заједнице, каже да је из извјештаја видљиво да су Србија и Црна Гора предводници у Европи у области имплементације енергетских политика, док су Молдавија, Украјина и БиХ на њеном зачељу.
“БиХ има најслабију имплементацију од свих њих. Најновији члан, Грузија, има нижи ниво имплементације, али би се могло рећи да добро напредује јер се још креће у оквиру задатих рокова”, рекла је она.
Скренула је пажњу на упозорење Јанеза Копача, директора Секретаријата Енергетске заједнице, да стално расте раскорак у имплементацији између земаља чланица Заједнице.
“Ово упозорење треба схватити озбиљније него икад раније с обзиром на то да се ЕУ креће ка имплементацији Пакета зелене енергије. ЕЗ мора ухватити корак ка јачању енергетског сектора који ће карактерисати декарбонизација, децентрализација и дигитализација”, закључила је она, цитирајући Копачеве ријечи.
Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, каже да није видио наводе у извјештају, али да зна за све проблеме који су наведени.
“Јасно је да је у БиХ јако мало урађено, посебно у гасном сектору. Мислим да сви знају због чега и то је проблем који још нисмо успјели ријешити”, рекао је Шаровић за “Независне”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
