Бањалучанка годинама не излази из стана због четири степенице
Бањалука - Свакодневне активности, као што су излазак из зграде, одлазак у продавницу, на посао или у шетњу већина узима здраво за готово. Ипак, неки би све дали да то могу, а једна од њих је болесна Бањалучанка Татјана Новаковић (39), која већ седму годину није самостално изашла из стана, осим у неколико случајева кад ју је изнијела екипа Хитне помоћи.
Татјани је свега мјесец након рођења констатовано ријетко обољење аксондроплазија с пропратним компликацијама кичменог канала. Од 2011. године она је у електромоторним колицима, али њима не може напоље, јер на излазу из стана и зграде нема рампе, већ су ту за њу непремостиве четири степенице.
Она и њена мајка кажу да је рампа постојала до 2011. године, када је у згради у којој живи уграђен лифт, тада је рампа уклоњена и никада више није враћена.
Прије излазних врата су четири степенице у згради у Улици Старине Новака 2, у насељу Обилићево, које су осталим станарима безазлене, али за Татјану су непремостива препрека.
„Задњи пут је из куће изашла за Васкрс 2011. године, тада смо млађа кћерка и ја направиле од дасака неку импровизовану рампу и спустиле је. Па да је била затворена у хотелу са пет звјездица све то вријеме, досадило би јој, а камоли у стану“, кроз сузе говори Млађа, Татјанина мајка.
Екипа „Независних“ разговарала је са Млађом, јер Татјана углавном ћути и више не вјерује да ће се ишта промијенити. Претешко јој је да разговара о својим проблемима, а одбила је и да се фотографише.
Ради се о тако тешкој и ријеткој болести, а имала је и тешку операцију. У њену кичму, тачније осам пршљенова, уграђене су шипке и шрафови како би је држали у равни, али су јој се ноге ипак толико искривиле да не може ходати.
„Оперисала је кичму 2011. године и од тада је корисник електромоторних колица, од тада и почињу наши проблеми са излазом из зграде. У том периоду рађена је надоградња станова на згради. Уз одобрење представника етажних власника уклонили су рампу за особе са инвалидитетом уз обећање да ће је вратити. Али нису, већ су направили лифт. Обраћали смо се свим институцијама, градоначелнику, министарствима, омбудсману и ништа. Од тада рампу немамо“, прича Млађа.
Задња информација коју су добили је, каже, из Градске управе Бањалука да ураде пројекат рампе и да послије дођу на састанак, а онда ће они то разматрати.
„Знају да немамо пара ни за живот, а камоли за пројекте, ја сам на бироу већ осам година, а Татјана прима туђу његу и помоћ. Да имамо новца, узела бих врећу цемента и сама направила некакву рампу“, говори Млађа.
Хтјела је, каже, и да протестује, али ју је од тога одговорила кћерка тиме што ју је подсјетила да је имала два срчана удара.
Када смо посјетили ову породицу, нисмо затекли на степеницама друге станаре да их питамо зашто нико од њих не жели да помогне или да се ангажује да се ријеши проблем рампе за болесну комшиницу, а послали смо и питања Градској управи Бањалука па чекамо одговор да ли ће нешто бити ријешено у вези с питањем архитектонске баријере у овој згради на Обилићеву.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
