Arno Gujon za „Glas Srpske“: Dok ima djece narod ima nadu i budućnost
Bićemo uz Srbe na Kosmetu sve dok je naša pomoć potrebna, a neophodno je ekonomsko osnaživanje srpskih enklava, jer ljudi žele da žive od svog rada, a ne od humanitarne pomoći, kaže direktor francuske humanitarne nevladine organizacije „Solidarnost za Kosovo“ Arno Gujon.
GLAS: Kako Vam danas izgledaju enklave na Kosovu i Metohiji u kojima žive Srbi u odnosu na situaciju kakvu ste zatekli prije 12 godina kad ste tamo otišli prvi put?
* GUJON: Kad sam prvi put došao na Kosovo i Metohiju, video sam decu koja su išla u letnjim sandalama i vunenim čarapama po snegu. Nisu ništa imali, bili su zapostavljeni od svih nas, od Evropljana koji nisu mogli da pretpostave da tako nešto postoji u 21. veku. Ta dečica koja su se tako šetala, zauvek su mi ostala urezana u pamćenje. Od tada do danas, tek se malo i nedovoljno, promenilo nabolje. Očekivali smo da će se, dvanaest godina kasnije, sve smiriti. Ne da će teći med i mleko, ali da bar neće biti problema među komšijama. Srbi sa Kosova su vredni i radni ljudi koji žele da žive od svog rada, a ne od humanitarne pomoći. Potrebno je ekonomsko osnaživanje srpskih enklava da bi ljudi mogli dostojanstveno da žive od svojih ruku. To je prava humanitarna pomoć koja im treba. Zato pored humanitarnih konvoja, koji su, nažalost, i dalje potrebni, već pet godina, u saradnji sa Raško-prizrenskom eparhijom, radimo na ostvarivanju tog cilja. Izgradili smo tri farme, jednu mlekaru, jednu fabriku za pasterizaciju voća i povrća, postavili plastenike za uzgoj povrća i rezanog cveća... U svim tim projektima rade desetine ljudi. Svima smo pokazali da je moguć život na Kosmetu i da ne treba očajavati pred izazovima.
GLAS: Čudo je i hrabro to što se u srpskim porodicama u tim enklavama, gdje ljudi žive u stalnoj opasnosti, rađa po četvoro djece. Ima li nade da ta djeca i ostanu da tu žive u budućnosti s obzirom na neprijateljsko okruženje?
* GUJON: Iskreno, mislim da ima. Oni koji su ostali, zaista to žele i ni za šta ne bi napustili Kosmet. U svakoj enklavi rađa se mnogo dece. Porodica s troje ili četvoro dece nije retkost. To je postala norma. A dok ima dece, znači da ima i nade. Dok ima dece, narod ima budućnost. Pre nekoliko meseci dao sam poklone jednoj devojčici, a pre 12 godina njenoj majci. Generacije se obnavljaju.
GLAS: Većina djece iz tih enklava ne bi vidjela more da im, po šesti put, niste organizovali ljetovanje. Kakve slike nosite sa tih putovanja i koliko će još generacija sa Kosmeta odrasti uz Vas i uz pomoć Vaše humanitarne organizacije?
* GUJON: Bićemo uz Srbe na Kosmetu sve dok je naša pomoć potrebna. Oni neće popustiti, a na nama je da ih ne napuštamo. Što se tiče letovanja na moru, organizujemo ga već šest godina u saradnji sa Raško-prizrenskom eparhijom, koja bira decu po socijalnim kriterijumima. Ovo putovanje je prilika za najsiromašniju decu da prekinu život u izolaciji, upoznaju drugu decu, stvaraju prijateljstva, i istovremeno uživaju u raspustu na mirnom mestu, daleko od posebno teške svakodnevice. Nikada neću zaboraviti oči dece kad prvi put ugledaju more, kad proplivaju, kad se iznenade što je more slano.
* GLAS: Kako vidite rad pravosuđa u regionu, izgleda da Srbi, kako oni na Kosmetu, tako oni u Srpskoj još ne mogu da dođu do pravde i prava?
GUJON: Nažalost, izgleda da su pravda i pravo i dalje relativne kategorije koje određuju pobednici, odnosno velike sile. Ne znam da li će se jednog dana doći do pravde, ali je važno da od nje ne odustanemo i da nikada ne prihvatimo istinu onih koji su pravdu više puta kršili.
* GLAS: Dolazite li u Republiku Srpsku i kako vidite borbu za njen opstanak?
GUJON: Ja sam protiv svake satanizacije, jer smo videli kroz istoriju da ona uvek prethodi nasilju. Mislim da bi trebalo da se suzdržimo od oštrih optužbi koje su opasne po mir i stabilnost, ne samo u BiH, već i u celom u regionu. Često idem u Republiku Srpsku gde imam mnogo prijatelja, i uvek se oduševim narodom sa kojim se susrećem tamo. Gostoprimljiv je, ponosan, otvoren i tolerantan.
Pomoć
Arno Gujon rođen je u Grenoblu, a sa srpskim narodom prvi put se susreo u Zvorniku u Republici Srpskoj, gdje je upoznao sadašnju suprugu sa kojom danas živi u Beogradu. Prvi kamion sa humanitarnom pomoći na Kosovo je sa bratom i dvojicom prijatelja dovezao krajem 2004. godine. U prošloj godini organizacija na čijem je čelu u poljoprivredne projekte, školstvo i zdravstvo uložila 650.000 evra. Ukupna vrijednost pomoći je veća od četiri miliona evra, a nedavno je šesti put organizovano ljetovanje za djecu iz kosmetskih enklava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
