Александра Нинковић-Ташић за Глас Српске: Тајне српског генија чували НАСА и ФБИ

Анита Јанковић-Речевић
Александра Нинковић-Ташић за Глас Српске: Тајне српског генија чували НАСА и ФБИ

О животима, борбама, надахнућу и вери великих српских научника који су градили модеран свет, српски народ не зна готово ништа. Живопису Михајла Пупина додаване су неистине и лажи, Милутин Миланковић је цео предат забораву, а Никола Тесла је „изокренут“, каже у интервјуу за „Глас Српске“ предсједница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“ из Београда Александра Нинковић-Ташић.

ГЛАС: Као неко ко је готово цијели живот посветио истраживању Пупиновог лика и дјела, шта радите како би се такво стање промијенило?

НИНКОВИЋ-ТАШИЋ: Архиве које сам „освајала“ и које још откривам доносе не само на хиљаде страница о Михајлу Пупину, већ о српском народу у 20. веку. То су папири из НАСА, ФБИ досије Пупин, документа чувана у Вилсоновом институту, Канадској архиви, Колумбија универзитету, Ајнштајновом институту у Израелу... Током истраживања сам доживјела шок, јер како је могуће да велика, Пупинова дела нису у уџбеницима, у нашој свести, с обзиром на то да је био највећи заштитник српског народа у његовој историји. Један је од највећих доброчинитеља. Такође, на српски језик никада није преведено оно што је Тесла писао представљајући нас у САД.

ГЛАС: Зашто се гласине, легенде и полуистине намећу као мјера односа Пупина и Тесле?

НИНКОВИЋ-ТАШИЋ: Моја интерактивна изложба „Пупин и Тесла на истом путу“, која је изложена и у Бањалуци, има циљ да њихово наслеђе укрсти ослањајући се на чињенице. Време у коме су живели препознавало их је као очеве идеализма у америчкој науци. Истицали су да научни рад мора бити за добробит човечанства. Пупин је на позив Тесле долазио на Колумбија универзитет како би инспирисао његове ученике, плакали су док су слушали гуслара у Америци, тадашња штампа их је спајала у жељи да спасу свет од ратова, а ми ништа од тога не знамо. Требало би да знамо и да су се последњи пут састали два дана пред Пупинову смрт. Два велика генија су делили страст према уметности и читали исте песме. Ти подаци топе причу о наводном њиховом сукобу, нараста она о слози и поштовању.

ГЛАС: Зашто се вјерује да су два највећа српска научника била у сукобу?

НИНКОВИЋ-ТАШИЋ: Истинита прича о њима у прашини оставља многе неистине којима смо поставили меру њиховог односа. Ниједан чланак о њиховом сукобу не постоји за време њиховог живота у САД. Али зато постоји усред Београда 1927. године. Тако почиње да се гради неистинита прича о нетрпељивости и непријатељству. Који је мотив био да се лажним разговорима са њима унесу раздор и неслога, посебно је питање. И поред огромне помоћи коју је пружао српском народу, Пупин је био мета људи којима су лични интереси били изнад интереса нашег народа.

ГЛАС: Шта бисмо данас могли научити и примијенити из Пупинове филозофије?

НИНКОВИЋ-ТАШИЋ: Пупин каже да судбину једног народа неће одредити доприноси изузетних људи неког времена, већ његова снага и традиција. Истиче да су порази само кратка одморишта за будуће победе. Свој живот је у многоме усмерио на ојачавање и чување традиције српског народа. Вера, а не брига, један је од највећих покретачких мотора Михајла Пупина. У хришћанском животу нашег великана срца и ума можемо пронаћи путоказе за живот у нашем времену.

ГЛАС: Да ли смо се одужили у довољној мјери Пупину за све што је урадио за српски народ?

НИНКОВИЋ-ТАШИЋ: Нисмо. Ни сећањем, а ни праћењем његових златних путоказа. Први корак је да познајемо где су ишли његови бројни дарови, да разумемо како се срчано борио за српски народ и шта је све у тој борби био спреман да заложи. Пупин пише - Ништа човека не чини толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао, у свој рад улажући своје најбоље способности.

ГЛАС: На чему тренутно радите и шта су Ваши планови?

НИНКОВИЋ-ТАШИЋ: Завршавам тренутно „Досије Пупин“, књигу која ће кроз документацију показати борбе Михајла Пупина током Великог рата, али и истиниту причу са Теслом. Изложба наставља даље. Сада је код вас, али Пупин и Тесла, уз многе трибине и радионице иду даље, све док не дођу до срца људи, до човека коме ће њихов пример бити прави ослонац.

Књига за сваког

ГЛАС: Недавно сте представили књигу „Звездобројци“ о одрастању Пупина, Тесле и Миланковића. Коме је она намијењена?

НИНКОВИЋ-ТАШИЋ: То је књига за сваког човека, али у рукама детета постаје магична. Те су нам речи о свом одрастању оставили великани срца и ума. Михајло Пупин каже да не би ни Никола Тесла ни он постигли ништа у животу да као дечаци нису били загледани у вечно звездано небо над њима. Описују своје дечаштво, али и остављају упутство - грађу за бољег човека. Ова би књига требало да је у лектири, да нам помаже да постанемо бољи људи, часнији и паметнији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана