Живот у Њемачкој замијенила Херцеговином

Невена је долазећи из Њемачке на распусте код фамилије сањала да ће се једног дана преселити у Херцеговину.

- Можда звучи невјероватно, али је истинито. Моји родитељи и даље живе у Њемачкој, а брат у Аустрији. Међутим, ја од малих ногу обожавам овај град, климу, људе… У једном тренутку ми се пружила прилика да дођем на дуже у Херцеговину. У том периоду упознала сам и Света и остала у Херцеговини. Надам се за сва времена - ријечи су којима Невена Станић са широким осмијехом на лицу почиње објашњавати зашто је одлучила да живи у Требињу, а није Света убиједила да селе за Њемачку. Интересовало нас је то понајвише, јер ових дана у мору вијести слушамо и гледамо ко је све отишао за послом у земље Европске уније.

Данас су супружници и имају сина Алексу. Свето је власник “Спортског бара” у Кастелу, а Невена руководи једним хостелом у Горици.

Признаје Невена да није прекинула све пословне везе са Њемачком. Повремено одлази, јер ради као консултант у једној фирми, али сви планови и жеље ових младих родитеља уско су повезани са Требињем и Херцеговином, мјесто Световог рођења и Невениног поријекла.

Станићи су изнајмили хостел у Горици и започели реновирање. Углас се смију док се присјећају како им је дошла прва група туриста, а пола хостела било у рушевини. Сада, на крају туристичке сезоне, могу рећи да су презадовољни. Већи дио објекта је у функцији, а оспособили су и ресторан у који може да сједне 100 особа. Упознали су много нових људи, занимљивих на свој начин. Покушавају побројати госте из Кине, Русије, Канаде, Њемачке, Шри Ланке или оне који су у хостел стигли на бициклу из Холандије.

- Никад нећу заборавити Холанђанина који је стигао бициклом. Само је желио да преспава и одмори се на путу за Дубровник. Међутим, ми смо му толико причали о Требињу да је он на растанку само рекао: “Обећавам да ћу доћи у августу са женом!” Наравно, мислили смо да он то говори из чисте куртоазије, али он је стварно дошао у августу са женом. Били су неколико дана и обишли већину наших знаменитости. И наравно, отишли су одушевљени - преузима ријеч Свето.

Каже да се туристи много интересују за планинарење, кајак, параглајдинг, манастир Тврдош.

- Покушавамо им бити на услузи и у сарадњи са локалним партнерима организовати и рентакар, те вожњу кводовима по Моринама и Невесињу, параглајдинг и баш то што траже - добар, а јефтин смјештај са одличним оброцима - каже Свето.

Посебна понуда породице Станић, “Спортског бара” и хостела “The Red Door ” је крафт пиво. Затекли смо их у процесу регистрације мини-пиваре. За сада праве свијетло пиво и кренули су са његовом званичном продајом. Почетна идеја им је да обезбјеђују кафић и хостел, а како се посао буде ширио, и они ће повећавати капацитет. За сада на 15 дана праве од 150 до 200 литара, а у “Спортском бару” нуде 55 врста пива.

И док други сањају о Њемачкој, Невена и Свето сањају да у Требињу заувијек нађу своје мјесто под сунцем. И добро им иде.

Смокве

Колико Херцеговина има шанси на пробирљивом европском тржишту свједочи интересантан податак који нам је Невена рекла.

- Код мене сваке године долазе двије другарице из Њемачке. Оне су шетајући се поред Требишњице примијетиле много смокава о којима нико не води рачуна. Цијели дан би биле код смокава и уживале у њима. Нису се престајале чудити како нико о томе не води рачуна, а цијена једне смокве у Њемачкој је евро. Рачуница је једноставна - каже Невена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.