Живот се вратио у древну светињу манастира Забрђе

Радмила Ђевић
Живот се вратио у древну светињу манастира Забрђе

Сваке године на један од највећих хришћанских празника, Васкрс, шест вијекова стар манастир Заграђе изнад Шћепан Поља, на граници БиХ и Црне Горе, окупи велики број православних вјерника с обје стране Таре.

Захваљујући бројном вјерном српском народу манастир Заграђе издигао се из рушевина и као светиња стасао у љепоту која је опчинила и одуховила и вријеме и простор и постала ходочашће Срба из свих крајева свијета.

Манастир Заграђе, задужбина Херцега Стефана Вукчића Косаче, изграђен је у првој половини 15. вијека изнад саставака ријека Пиве и Таре, у средишту древне српске области Хума. Црква манастира Заграђе посвећена је рођењу светог Јована Крститеља. Манастир се налази на пола пута од средњовјековног утврђеног града Сокола и Шћепан Поља - мјеста које се под топонимом Међуријечје први пут помиње још у извјештајима византијских хроничара из 11. вијека.

Значај манастира

Добри познаваоци историјских прилика на овом подручју причају да је у вријеме владавине Косача, а посебно у доба моћног Херцега Шћепана, у 14. и 15. вијеку, у Међуријечју био град.

- Над тим градом Херцег је имао тврђаву. Звала се Соко. Била је то највећа и најутврђенија резиденција од 40 градова, колико их је широм своје државе имао тај властодржац, по коме је цијела Херцеговина добила име. Испод Соко-града је село Заграђе или Заграде, како се у топонимима наводи - прича кустос у пензији Музеја “Стара Херцеговина” у Фочи Драгица Ћурчић.

Манастир је грађен у вријеме Косача и био је престони манастир и Стефана Косаче и Херцег Стјепана. У Соко-граду, код Косача, живјела је Јелена, кћерка кнеза Лазара. Вољела је књижевност, писала је и имала велику библиотеку.

- То је манастиру, који је био сав фрескосликан, давало не само престони, политички и привредни, већ изнад свега, велики културни значај. С обзиром на то да је био посљедње уточиште пред најездом турских освајача, у манастир су се склонили и монаси из Милешеве, који су у збијег понијели своје иконе, сасуде и књиге. Међутим, падом под Турке град је похаран, а манастир срушен. Само је црква, захваљујући бриљантном стилу градње, остала под својом куполом скоро шест стотина година, а оловни покривач са ње Турци су одмах скинули и њиме покрили тада новоизграђену Алаџа џамију у Фочи - препричава Ћурчићева.

Архитектонски специјалитет

Пролазиле су године, вијекови, текле су Пива и Тара и Дрина, причале нека нова историјска догађања, превирања, а црква је остала усамљена, препуштена немилосрдним временима, претворена у зараслу руину. Таква је остала све до 1998, када је владика Амфилохије те године освештавао цркву Светог Петра и Павла у Црквичком пољу. Наишао је једном стазом и био зачуђен оним што је видио, те је одмах почела обнова.

Игуман манастира Заграђа јеромонах Лазар Стојковић у манастир је стигао 2001. године.

- Све је ту било уништено. Дио цркве који је остао свједочио је о томе да је била значајан градитељски подухват. Била је архитектонски специјалитет, зато је и опстала. Радови су почели великим интензитетом, а почела је и обнова цјелокупног манастирског комплекса. Били смо радосни јер је почела обнова литургијског живота. Велики допринос у обнови манастира дала је општина Плужине, као и бројне фирме и појединци из Црне Горе, Републике Српске, Србије, Канаде, а велику захвалност дугујемо манастиру Острог, чији је игуман, отац Лазар овдје служио прву литургију - испричао је он.

Обнова

Током обнављања, манастирска порта је проширивана, поплочана, уређен је манастирски круг, изграђени зидови капија, подзиде, звоници, мали конак. У посљедње двије године велики конак је скоро завршен, а располаже са великом библиотеком.

- У близини манастира уредили смо атрактиван видиковац са дурбином модела који се користи у париској кули, одакле је прелијеп поглед на овај јединствен простор, а ту су и наши виногради - казује игуман Лазар. У овом јединственом манастиру смјештена је и иконописачка радионица.

- Наш је иконопис и животопис, сами радимо и градимо. Све што наши монаси зараде приликом осликавања других цркава и манастира дају за обнову манастира, а организоване су и бројне добротворне вечери - истиче игуман Лазар и додаје да је у идућем периоду приоритет да се изгради још једна манастирска капија према западу, те позива све људе добре воље да се укључе у обнову.

Асфалтиран је пут до манастира, што је привукло вјернике широм свијета. До сада је у манастиру обављено више од стотину крштења, а све је више и вјенчања.

С циљем помоћи Заграђу у Српској је основано Удружење “Херцег од Светог Саве” са сједиштем у Фочи.

- Боравим често у манастиру, а када год одем, утисци су очаравајући. То је наш манастир, без обзира на то гдје територијално припада - каже члан Удружења Горан Кујунџић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана