Зеленгорци прославили седам деценија планинарске страсти

Поводом седам деценија постојања, у препуној сали Центра за културу и информисање, на синоћњој свечаној сједници приказан је филм о историјату Друштва и његовим најзначајнијим акцијама, као и о фочанским планинама Маглићу - највишем врху БиХ, Зеленгори - љепотици са осам глечерских језера, по којој Друштво носи име, и другим врховима овог јединственог масива.

Планинарско друштво “Зеленгора” основано је 1948. године, а први предсједник био је судија тадашњег Среског суда у Фочи Ахмед Хреља, док је први организовани успон на највиши врх БиХ Маглић изведен 1949. године.

Фочански планинари у Југославији били су познати и по изузетно добро организованој и обученој Горској служби спасавања, а истицали су се и у градњи планинарских домова, као и у акцијама даривања крви, речено је на свечаности.

За јубилеј су додијељена два посебна признања - најстаријем члану “Зеленгоре”, једином живом члану оснивачке скупштине Каменку Геренчићу /84/ и Небојши Лечићу, такође, ветерану, који је дуго година био један од најистакнутијих и најактивнијих чланова “Зеленгоре”.

“Ми планинари смо увијек били прави другари, а када је основано Друштво је имало педесетак чланова. Младима бих поручио да се посвете планинарењу, то је најљепши дио живота”, рекао је Геренчић.

Небојша Лечић је подсјетио да је осамдесетих година прошлог вијека Друштво имало више од 700 чланова и да су акције биле далеко масовније него данас.

“Свакоме је први корак најтежи, фали им добра воља. Море људи долази у посљедње вријеме да пјешачи у природи, а најбоље је када се пјешачи организовано у акцијама”, поручио је Лечић.

Најсвечанији чин сједнице била је додјела чланских књижица за 20 основаца, нових чланова Друштва.

“Планинарење и пјешачење могу описати само ријечима - љепота и чист ваздух. То је искуство које се не може заборавити и за мене је то нешто најљепше што човјек у животу може доживјети”, каже млађани планинар Лазар Јојић.

Планинарско друштво “Зеленгора” данас има око 80 чланова и препознатљиво је по својим акцијама “Видовдански успон на Маглић” и “Језера Зеленгоре”, али и по учешћу на акцијама широм Европе - од Алпа у Аустрији и Словенији, преко Татри у Словачкој и Риле у Бугарској до Кајмакчалана у Македонији и Олимпа у Грчкој.

Предсједник Друштва Карло Шимовић истиче да би подручје Фоче, са природним потенцијалима, требало да буде окосница развоја планинарства и аплинизма у региону и шире.

“Мало који крај на овако малом простору има да понуди толико тога - од захтјевних врхова, алпинистичких праваца до питомих стаза, планинских језера погодних за камповање, ходање, за разне једнодневне и вишедневне туре. Људи се у посљедње вријеме, ипак, враћају природи и схватају колико је то битан сегмент у животу, посебно данас када су социјалне мреже узеле маха, тако да се буди свијест о значају природе и све више је посјетилаца, не само из наше државе, него и иностранства”, каже Шимовић.

Он је додао да се у сваком годишњем добу у Фочи може наћи погодан терен за планинарење и добар повод за боравак у природи.

На свечаности је додијељено више признања истакнутим планинарским ветеранима, као и захвалница установама, организацијама и појединцима који су допринијели развоју планинарства у Фочи, а нису заборављени ни истакнути планинари који више нису међу живима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.