Вељко Вечерновић из Ножичког код Српца заната се не одриче ни у деветој деценији

Вељко Вечерновић из Ножичког код Српца заната се не одриче ни у деветој деценији 15.11.2018 17:01 | Дејан Јовичић

Србац - Иако је загазио у девету деценију живота, један од најстаријих обућара у Републици Српској Вељко Вечерновић (81) из Ножичког код Српца не планира да дигне руке од свог посла који предано ради већ пуне 63 године.

Још од 1955. године, када је завршио занат код суграђанина Јована Стаменића, поправио је и израдио близу 100.000 пари обуће, а муштерије му долазе не само из Српца него и сусједних општина, па чак и многи Српчани који дођу у родни крај са привременог рада у иностранству.

- Кад сам завршио обуку за обућара, прво сам радио у селу Повелич, а онда сам отишао у Њемачку како бих усавршио своје знање. Потом сам се вратио у Србац и отворио радњу у једној старој кући породице Трумић, а у својој радионици у центру Српца радим већ 33 године - прича Вељко.

Обућу поправља на старим “сингерицама” од којих је једна превалила радни вијек дуг 150 година, а набавио ју је у Загребу код једног чувеног обућара. Како каже, муштерије су презадовољне његовим радом, због чега већ више од шест деценија не може “дићи главе од посла”.

- Технологија сваког дана напредује па тако и начини поправке обуће, али људи цијене традиционалне методе које вријеме никада неће прегазити. Као у сваком занату, и овдје постоје најмодернија постројења, али ако немате знање, џаба вам све машине које посједујете. Моје старе “сингерице” још квалитетно раде и довољне су за све врсте поправки, а то људи у Српцу знају и зато се не могу пожалити јер посла стално има - каже Вељко.

Додаје да ради пуно радно вријеме шест дана у седмици, а осамдесетих година прошлог вијека знао је остајати и до поноћи јер су се пред његовом радњом стварале дугачке колоне.

- То су била другачија времена јер је Србац имао више становника, а привреда је била у највећем успону. Долазили су ми радници некадашњих фабрика “Итрис” и “Стирокарт” које су запошљавале на хиљаде људи. Радио сам и нову обућу по наруџби, а данас су то углавном неке ситне поправке - истиче Вељко.

Са носталгијом говори да су прошла времена када се производила квалитетна обућа и додаје да се данашње ципеле и патике буквално носе “од данас до сутра”.

- Све је на бази лијепљења и више нема коване и шиване обуће као у старо добро вријеме. Обућа данас није скупа, а самим тим и не траје дуго. Поправка често буде скупља од вриједности обуће па се људима често не исплати да је крпе. Ријетки су тренуци када неко донесе праву кожну ципелу, што довољно говори о данашњем квалитету - каже Вељко.

Међу муштеријама има највише Српчана средњег и старијег животног доба, али и оних који још нису постали ни пунољетни, нарочито дјевојака које углавном доносе штикле на поправку. Вељко каже да се још није уморио од посла, а, на сву срећу, и здравље га засад добро служи.

- Путујем готово свакодневно на посао из Ножичког које је удаљено од Српца десетак километара. Често ме син критикује што и даље мајсторишем у овим годинама, али радићу све док ме руке буду служиле и док будем могао возити аутомобил - каже Вељко.

Све мање занатлија

Вељко Вечерновић један је од двојице обућара који раде у Српцу и један од ријетких занатлија који живе од свог рада. Примјер за то је занатски центар у Српцу у којем раде свега двојица занатлија, док су преостали локали оријентисани на угоститељску дјелатност.

 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица